Tragedija u Beogradu: Mogu li deca da budu krivično odgovorna

Dečak koji je pucao u vršnjake i radnika obezbeđenja „krivično neodgovoran“, pošto nema navršenih 14 godina što je starosna granica za snošenje krivične odgovornosti, saopštilo je Više javno tužilaštvo.

Da su deca uzrasta do 14 godina, u koje spada 13-godišnji napadač koji je u sredu počinio višestruko ubistvo, „krivično neodgovorna“, potvrđuje za BBC Natalija Živković, autorka naučnog rada „Krivična neodgovornost dece – zločin bez kazne i moguća rešenja„.

„To znači da protiv njih ne može da se vodi krivični postupak, pa samim tim ni da bude izrečena bilo kakva krivična sankcija.

„Prema njima se mogu preduzimati samo mere socijalnog staranja i zaštite, a centri za socijalni rad procenjuju i realizuju najpogodnije mere za resocijalizaciju dece“, objašnjava doktorandkinja Pravnog fakulteta u Beogradu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u obraćanju u sredu kao jednu od mera prevencije ovakvih događaja predložio je spuštanje zakonske starosne granice sa 14 na 12 godina.

Živković veruje da bi to moglo da bude deo rešenja.

„Moje je mišljenje da granicu krivične odgovornosti treba spustiti na 12 godina starosti, ako ne za sva, onda bar za teža krivična dela, i to kako zbog ostvarivanja prevencije izvršenja dela, tako i zato što smatram da pravda u ovakvim ekstremnim slučajevima mora biti zadovoljena, a to je da učinilac bude kažnjen“, objašnjava pravnica.

Kakve mere čekaju dečaka koji je pucao?

Maloletnicima mlađim od 14 godina se mogu izreći „vaspitne mere“ u slučaju izvršenja krivičnog dela, navodi se u Krivičnom zakoniku.

„Najčešće se realizuje procena stanja, potreba i rizika za dete, te se razvija plan usluga uz učestvovanje deteta i roditelja ili staratelja.

„Nadalje, realizuje se savetodavni rad, posredovanje kod drugih institucija, najčešće obrazovnih i zdravstvenih, zbog uključivanja deteta u odgovarajuće tretmane“, dodaje doktorandkinja.

Za decu sa poremećajem u ponašanju može se propisati dnevni boravak, a ukoliko se radi o maloletniku sa mentalnim smetnjama, moguće je njegovo smeštanje u psihijatrijsku ustanovu.

„Prema Zakonu o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, lice sa mentalnim smetnjama za koje doktor medicine ili psihijatar proceni da ozbiljno i direktno ugrožava sopstveni život ili zdravlje ili bezbednost, ili ova dobra drugih lica, može se smestiti u psihijatrijsku ustanovu i bez svog pristanka dok traju navedeni zdravstveni razlozi, ukoliko manje restriktivni medicinski načini zdravstvene zaštite ne bi bili efikasni“, kaže Živković.

Mogu li roditelji da snose odgovornost?

Posle tragedije na Vračaru, koja je načinjena pošto je 13-godišnji dečak prethodno uzeo očeve pištolje i municiju iz porodičnog doma, oba roditelja su privedena.

Predsednik Vučić je izjavio da je „nemoguće da niko ne odgovara“ za pucnjavu i da to „neće proći tek tako“.

„Postoji tu krivično delo izazivanja opšte opasnosti, ali ne bih ja o tome, to je za MUP“, kazao je on.

Otac dečaka je „vlasnik oružja koje je očigledno nepropisno držao, nepropisno čuvao, iako je imao sve dozvole“, dodao je Vučić.

Ipak, u srpskom krivičnom pravu važi „načelo individualne subjektivne odgovornosti“, zbog koje roditelji i staratelji ne mogu da odgovaraju za dela koja su počinila deca mlađa od 14 godina, napominje Natalija Živković.

„Roditelji ili staratelji bi eventualno mogli da odgovaraju za krivično delo zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica, za šta se može izreći kazna do tri godine zatvora.

„Okolnost da dete preduzima radnje krivičnih dela, pogotovo težih i onih sa elementima nasilja, sama po sebi može da ukaže na vaspitnu zapuštenost deteta, ali ta okolnost nije dovoljna da bi roditelj odgovarao za krivično delo zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica“, pojašnjava stručnjakinja za krivično pravo.

Dodaje da je ovo krivično delo propisano „pre svega u interesu zaštite maloletnika, a ne radi uspostavljanja odgovornosti roditelja za problematično ponašanje deteta“.

„Tako se u praksi odgovornost roditelja uspostavlja kada navode decu da prose ili kada, recimo, žive sa decom u neadekvatnim uslovima“, dodaje ona.

Kada je reč o prekršajnom pravu, Živković ukazuje da „pod određenim uslovima“ roditelji mogu da odgovaraju za dela dece „kao da su ih sami učinili“.

„Potrebno je da je dete učinilo prekršaj zbog propuštanja dužnog nadzora roditelja, usvojitelja, staratelja, odnosno hranitelja, a ova lica su bila u mogućnosti da takav nadzor vrše“, kaže pravnica.

Da li bi spuštanje granice krivične odgovornosti moglo da bude rešenje?

Pored strože kontrole dozvola za držanje oružja, predsednik Srbije je predložio vladi da razmotri izmene Krivičnog zakonika, kojim bi se starosna granica krivične odgovornosti smanjila na 12 godina.

Doktorandkinja prava Natalija Živković smatra da bi takva mera bila ispravna, makar za „teža krivična dela“.

„Svrha propisivanja sankcija u krivičnom pravu je između ostalog i da se izvrši specijalna prevencija na pojedinca da ne izvrši krivično delo i generalna prevencija na druge.

„Ako protiv deteta ne možemo voditi krivični postupak i izreći mu krivičnu sankciju, onda se ne ostvaruje ni prevencija u pravnom smislu“, obrazlaže stručnjakinja za krivično pravo.

Prema važećim zakonima, jedina prevencija u ovakvim slučajevima je „pravilno vaspitanje deteta, pre svega uloga roditelja“, dodaje.

Unija sindikata prosvetnih radnika: Dečak ne može da bude izbačen iz škole

Maloletni dečak koji je ubio osmoro dece i radnika obezbeđenja u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, osim što ne podleže krivičnoj odgovornosti, ne može ni da bude isključen iz ove školske ustanove, kazali su za televiziju N1 pravnici Unije sindikata prosvetnih radnika Beograda.

On može da bude prebačen u drugu osnovnu školu, ali samo u slučaju da takav potez nova škola odobri, dodali su.

U ovakvim slučajevima primenjuju se Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV) i Pravilnik o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje.

„Ukoliko se disciplinska odgovornost učenika za težu povredu utvrdi, izriče se vaspitno-disciplinska mera što je za težu povredu obaveza učenika osnovne škole – ukor direktora i ukor nastavničkog veća.

„Mera isključenja učenika iz škole predviđena je isključivo za učenike srednjih škola, odnosno škola sa domom, te nije moguće izreći ovakvu meru učeniku osnovne škole“, pojasnili su advokati Aleksandra Bevenja i Vladimir Božić ispred Unije sindikata prosvetnih radnika Beograda.

Unošenje oružja, ugrožavanje bezbednosti i nasilje u školi smatra se težim prestupom, zbog čega je propisano pokretanje vaspitno-disciplinskog postupka u prisustvu roditelja.

Kolika je starosna granica krivične odgovornosti u drugim zemljama?

U svim bivšim jugoslovenskim republikama, kao i u zemljama okruženja poput Albanije, Rumunije i Bugarske, deca mlađa od 14 godina ne mogu da snose krivičnu odgovornost, navodi se na sajtu Međunarodne mreže za prava dece (CRIN).

Ova starosna granica primenjuje se i u drugim zemljama Evrope – u Nemačkoj, Austriji, Italiji, Kipru, Španiji i Slovačkoj.

U Danskoj, Švedskoj, Norveškoj, Finskoj, Islandu i Češkoj granica krivične odgovornosti je 15 godina.

U Francuskoj je moguće propisati krivične sankcije deci koja imaju 13 ili više godina, dok u Grčkoj krivična odgovornost kreće od uzrasta od 13 godina, ali mlađima od 15 ne može biti određeno lišavanje slobode.

Prema zakonima Portugala, Rusije, Ukrajine i Jermenije deca mlađa od 16 godina ne podležu krivičnoj odgovornosti, ali za najteža dela navedena u krivičnim zakonima ovih zemalja mogu da odgovaraju i 14-godišnjaci i 15-godišnjaci.

Najniža starosna granica za krivičnu odgovornost u Evropi primenjuje se u Engleskoj, Irskoj, Velsu, Švajcarskoj i Severnoj Irskoj (10 godina), dok je u Škotskoj ona viša za dve godine.

U Americi se ona kreće između šest i 12 godina, u zavisnosti od savezne države u kojoj je počinjen zločin.

Najniža je u Severnoj Karolini (šest godina), dok je 12 godina starosti najviša granica i primenjuje se u Kaliforniji, Juti i Masačusetsu.

Za zločine počinjene na federalnom nivou, starosna granica je 11 godina.