Zastava Finske se zavijorila iznad sedišta NATO-a u Briselu. Finska se pridružila ovom vojnom savezu, okončavajući eru neutralnosti koja je donela mir i prosperitet narodu zemlje. U međuvremenu, Švedska će verovatno morati da sačeka nekoliko meseci pre nego što postane 32. članica alijanse.
Šta će ovo proširenje NATO-a doneti regionu Arktika, Baltika i Crnog mora? Kako će Rusija reagovati na ovu ekspanziju? Mnogi političari u Evropi postavljaju takva pitanja.
Možda vas zanima
Sergej Markov, viši savetnik Vladimira Putina, sumirao je stav Rusije: „Antisemitizam je započeo Drugi svetski rat, rusofobija bi mogla da pokrene treći“. Drugim rečima, širenje NATO-a na severni bok organizacije kroz ulazak Finske i Švedske moglo bi da dovede do trećeg svetskog rata.
Neko će, naravno, reći da bi bilo samoubilačko i za Rusiju i za Zapad da izazovu nuklearni rat zveckanjem nuklearnim oružjem, jer obe strane imaju mogućnost da jedna drugu zbrišu sa lica zemlje. Nadajmo se da uskoro neće krenuti tim putem. Međutim, mogućnost da će Rusija biti prinuđena da pribegne nuklearnom oružju je veoma realna.
Do sada su se i Rusija i Ukrajina učvrstile na svojim pozicijama, zaglavljene u borbi do iscrpljivanja. Nije teško zamisliti scenario u kojem bi snažan udar upotrebom nenuklearnog oružja uništio značajan deo ruske vojske, oslabio Rusiju i učinio povlačenje neizbežnim. U ovom slučaju, Vladimir Putin će verovatno pribeći nuklearnom oružju kako bi zaustavio napredovanje ukrajinskih snaga, koje bi Moskvi mogle da zaprete porazom. Ako je Rusija suočena sa izborom između ponižavajućeg poraza i povlačenja s jedne strane i potrebe da pritisne nuklearno dugme s druge, mnogo je verovatnije da će izabrati drugu opciju.
Ako ne dođe do značajnih promena u toku ovog vojnog sukoba u narednih nekoliko godina, Evropljani i Amerikanci će verovatno nagovestiti ukrajinskim kolegama da je potrebna neka vrsta mirovnog sporazuma da bi se spaslo ono što se još spasti može. Ali da li će pristupanje Finske i Švedske NATO-u pomoći da se promeni situacija na ukrajinskom frontu? Odgovor na ovo pitanje je odlučno „ne“. Finska i Švedska su već faktički deo vojne saradnje. Oni su već izveli nekoliko zajedničkih vežbi, a NATO već uživa niz prednosti u saradnji sa ovim skandinavskim zemljama.
Možda vas zanima
Tokom posete Indiji i Pakistanu pre 23 godine, bivši američki predsednik Bil Klinton nazvao je granicu između Indije i Pakistana u Kašmiru „najopasnijim mestom na svetu”.
Vreme je da ponovo pogledamo ovu zastarelu verziju „najopasnijeg mesta“. Jedno je već sada izvesno: ako Rusija u budućnosti pošalje značajan broj svog nuklearnog oružja oko Finske i Švedske i ako NATO takođe odluči da svoje ubojite sisteme rasporedi duž rusko-finske granice duge 1340 kilometara, ova granica s pravom može biti nazivaju najopasnijim na svetu.
Sada mnogi slave ulazak Finske u NATO, nazivajući to istorijskim trenutkom koji je ojačao zapadnu alijansu. Vreme će pokazati da li je ova odluka bila mudra ili pogubna. Dobrodošli u novi svet gde najmirniji regioni odjednom postaju najopasniji na planeti.
