Nova lista za slučaj nuklearne opasnosti preporučuje kolike i kakve zalihe države treba da imaju, budući da „u radiološkim hitnim slučajevima, ljudi mogu da budu izloženi radijaciji u dozama koje se kreću od malih do životno opasnih, a vlade moraju da omoguće što brži tretman“, kaže dr Marija Neira, pomoćnik generalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije.
„Od ključne je važnosti da vlade budu pripremljene da zaštite zdravlje populacije i da odmah reaguju na opasnost. To podrazumeva da imaju spremne zalihe lekova koji spasavaju život i smanjuju opasnost, te tretiraju povrede nastale radijacijom”, kaže Neira.
Možda vas zanima
Ova lista zamenjuje izveštaj SZO iz 2007, kojim je praćen razvoj nacionalnih zaliha za slučaj nuklearne potrebe, navodi se na sajtu te organizacije i dodaje da sadrži ažurirane informacije o formulama za izračunavanje neophodnih potreba u skladu sa razvojem hitne radijacione medicine u poslednjih 10 godina.
„Ova ažurirana lista lekova od vitalnog je značaja za pripremljenost kako bi se oni identifikovali, nabavili, skladištili i isporučili na vreme onima koji su u riziku ili su bili izloženi nuklearnim incidentima“, rekao je dr Majk Rajan, izvršni direktor SZO za hitna medicinska pitanja, prenosi Sputnik.
SZO navodi da države u nacionalnim skladištima treba da imaju zalihe za opšte zdravstvene opasnosti, kao što su lična zaštitna oprema, setovi za traume, tečnosti (krv, plazma itd.), antibiotici i lekovi protiv bolova. Sa druge strane, za hitne radiološke slučajeve, neophodni su specifični lekovi, a prema navodi SZO, to su:
Stabilni jod, koji se daje preventivno ili da se bi se smanjila izloženost tiroidne žlezde radioaktivnom jodu.
Helirani agensi za dekorporiranje (uklanjanje radioaktivnih elemenata iz tela), kao što su „prusko plavo” (za uklanjanje radioaktivnog cezijuma) ili kalcijum/cink pentetinska kiselina (za tretman unutrašnje kontaminacije organizma transuranijumskim radionukleidima).
Citokini, za ublažavanje oštećenja koštane srži u slučaju akutnog radijacionog sindroma
Lekovi za tretman povraćanja, dijareje i infekcija.
Kao potencijalni scenariji u kojima se ove zalihe koriste, SZO navodi radiološke ili nuklearne incidente u nuklearnim elektranama, medicinskim ili istraživačkim postrojenjima, incidente tokom transporta radioaktivnih materijala, kao i namerno korišćenje radioaktivnih materijala za zlim namerama.
SZO upozorava da mnoge države nemaju osnovne elemente spremnosti za ovakve incidente, iako oni mogu da izazovu teške zdravstvene posledice, pa čak i smrt.
Izdanje SZO navodi i primere dobre prakse u ovom pogledu, a to su države Argentina, Brazil, Francuska, Japan, Republika Koreja, Ruska Federacija i Sjedinjene Američke Države.
