Za pristupanje Alijansi glasalo je 269 članova parlamenta, 37 poslanika (predstavnika Levice i Partije zaštite životne sredine) bilo je protiv.
Parlamentarni odbor za spoljne poslove ranije je predložio da se odobri prijem Švedske u NATO, kao i sporazum o statusu Severnoatlantskog pakta, kojim se regulišu pitanja imuniteta i privilegija za NATO i njegove zaposlene.
Možda vas zanima
Kako se navodi u saopštenju, odbor deli stav vlade te zemlje da „kao i u drugim zemljama severne Evrope, nema razloga za razmeštanje nuklearnog oružja ili stalnih baza na teritoriji Švedske u mirnodopskim uslovima“.
Takođe je saopšteno da bi ulazak u NATO zahtevao izmene Zakona o brzoj vojnoj pomoći i Zakona o imunitetu i privilegijama u određenim slučajevima. Izmene će stupiti na snagu onda kada odredi vlada.
Finska i Švedska su nakon početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, 18. maja prošle godine, predale generalnom sekretaru NATO-a zahteve za stupanje u Alijansu. Zahteve Švedske i Finske nisu ratifikovale samo dve od 30 zemalja – Mađarska i Turska. Nakon što je kasnije Turska saopštila da je povukla svoje primedbe da Švedska i Finska budu deo NATO-a, generalni sekretar Alijanse
Jens Stoltenberg je u toku samita Severnoatlantskog saveza u Madridu objavio da su njegovi lideri odlučili da pozovu ove zemlje u alijansu.
