Zahtev Abazovića shvaćen je kao pokušaj kadriranja u tuđoj kući i politička bahatost bez pokrića u biračkom telu gde URA jedva uspeva da dobije dovoljno glasova za parlamentarni cenzus. Da je tako, govori činjenica da se već dve godine u Crnoj Gori vlada moćnije s tri poslanika koliko ima URA, dok u Vladi Crne Gore ne dozvoljavaju učešće najjačem poslaničkom klubu DF sa 20 poslanika. Upravo pre neki dan URA je saopštio da ne želi da potpiše, odnosno da na sednici parlamenta glasa za Lekića, jer insistira da da saglasnost na tri imenovanja ispred DF-a, što se još nikad nije desilo u parlamentarizmu Crne Gore. Takvu „demokratsku ponudu” Abazovića odbio je ne samo DF, koji je poručio „neka URA kadrira u svom troprocentnom biračkom telu, ali da neće imati prilike nikada da određuje ko će i na kojim mestima zastupati srpski narod u Crnoj Gori, zato idemo na parlamentarne i istovremeno predsedničke izbore, pa neka narod odluči”.
Lekić mandatar i pregovori o novoj Vladi Crne Gore
Stav Abazovića podržala je Socijalistička narodna partija (SNP), čiji lider Vladimir Joković veruje da „još sve nije izgubljeno u formiranju nove vlade Crne Gore, kako je to izgledalo nakon neuspešno obavljenog razgovora kod mandatara Miodraga Lekića uoči božićnih praznika”.
Joković je pozvao mandatara Lekića da nastavi razgovore, jer „SNP nije odustao od te namere”.
„Spremni su potpisi SNP-a i Skupština Crne Gore će zakazati sednicu onog trenutka kad preciziramo sve. Podržavamo formiranje nove vlade”, reči su Jokovića.
Vanparlamentarni Pokret „Evropa sad” pozvao je poslanike crnogorskog parlamenta da „postupe državnički i odgovorno i da podnesu inicijativu za skraćenje mandata skupštini najkasnije do 15. januara, kako bi se u jednom danu održali predsednički i parlamentarni izbori”.
Skupština Crne Gore se raspušta
Visoki funkcioner DF-a Milutin Đukanović saopštio je da je na osnovu nedavno usvojenog Zakona o predsedniku sve „jasno i ukoliko se nova vlada ne izabere do 15. marta parlament se sam po sebi raspušta”.
„DF je tokom sporazuma o formiranju nove vlade iskazao neverovatnu trpeljivost, tako da smo se zadovoljili mrvicama, i to na nivou simbolike. Prirodno je da se u datom slučaju predsednički i parlamentarni izbori održe, istovremeno, 2. aprila. Iz praktičnih razloga bilo bi dobro skratiti mandat parlamentu do 30. januara, kako bi se stekli uslovi da se istoga dana održe i predsednički i parlamentarni izbori”, ocenio je Đukanović.
U ovom najvećem političkom savezu tumače da se usvajanjem novog zakona o predsedniku smatra da je 15. decembra prošle godine lider Demosa Miodrag Lekić izabran za mandatara nove Vlade Crne Gore. Podsećaju da je zakonom precizirano da ako se za 90 dana ne izabere vlada da je predsednik države dužan da raspusti skupštinu, a krajnji rok za to je 15. mart.
Uslov svih izbora je izbor sudija Ustavnog suda i veruje se da će ova institucija biti u punom kapacitetu do kraja januara.