Sva­ko bi po­ne­ki deo Ukrajine

Pod­se­ti­mo, reč je o gra­ni­ca­ma pre tzv. Tri­ja­non­skog spo­ra­zu­ma 1920. ko­jim je ova dr­ža­va, ko­ja je pret­hod­no bi­la u okvi­ru Austro­u­gar­ske, iz­gu­bi­la čak 72 od­sto svo­je te­ri­to­ri­je. Tri mi­li­o­na et­nič­kih Ma­đa­ra osta­lo van ma­tič­ne ze­mlje. Ina­če, kon­tu­re Ma­đar­ske u po­me­nu­tim gra­ni­ca­ma ne­ret­ko se vi­đa­ju pri­li­kom ra­znih zva­nič­nih sve­ča­no­sti ili kao mo­tiv u iz­ra­di su­ve­ni­ra.

Do­daj­mo i da su još na po­čet­ku ru­ske spe­ci­jal­ne ope­ra­ci­je u Ukra­ji­ni ma­đar­ski sve­šte­ni­ci iz­ra­ža­va­li na­du da će Bu­dim­pe­šta po­no­vo pre­u­ze­ti kon­tro­lu nad Za­kar­pat­skom ob­la­šću. Ka­ko je ta­da pre­neo „Nju­jork tajms”, sta­nov­ni­štvo ko­je ži­vi u po­me­nu­tom re­gi­o­nu na po­ku­šaj ru­ske voj­ske da se pri­bli­ži Ki­je­vu i da ga even­tu­al­no za­u­zme uop­šte ni­je gle­da­lo – ne­bla­go­na­klo­no.

„U po­gra­nič­nim me­sti­ma sa Ma­đar­skom strep­nja je vi­si­la u va­zdu­hu. Ne­ki su sve­šte­ni­ci pr­vih da­na ra­ta čak po­zi­va­li ver­ni­ke da sa­ču­va­ju na­du da će po pa­du Ki­je­va re­gi­on za­u­ze­ti Ma­đar­ska. Isti­ni za vo­lju pra­vih po­tvr­da ovih na­ga­đa­nja ne­ma”, pre­no­si ame­rič­ki list i do­da­je: „Ma­đar­ski TV ka­na­li ne pri­da­ju mno­go pa­žnje tvrd­nja­ma Ki­je­va ka­ko Ru­si­ja že­li da pre­u­zme de­lo­ve ukra­jin­ske te­ri­to­ri­je i ume­sto to­ga po­dr­ža­va­ju na­me­re Mo­skve da za­šti­ti ma­nji­ne ko­je go­vo­re ru­skim je­zi­kom, a što iste ma­lo raz­li­ku­je od et­nič­kih Ma­đa­ra”.

Ne­što pre Or­ba­na biv­ši šef di­plo­mat­ske slu­žbe Ru­mu­ni­je i po­li­ti­ko­log An­drej Mar­ga ta­ko­đe je iz­ja­vio da se Ukra­ji­na pro­sti­re u gra­ni­ca­ma ko­je ni­su pri­rod­ne i da bi de­lo­ve svo­je te­ri­to­ri­je tre­ba­lo da vra­ti Ru­si­ji, Ma­đar­skoj, Polj­skoj i Ru­mu­ni­ji. „Tvr­dim, pod pu­nom od­go­vor­no­šću: Ukra­ji­na se pro­sti­re unu­tar ne­is­to­rij­skih gra­ni­ca i du­žna je da Za­kar­pa­tje pre­pu­sti Ma­đar­skoj, Ga­li­ci­ju Polj­skoj, Bu­ko­vi­nu Ru­mu­ni­ji… Da­kle, ze­mlja­ma ko­ji­ma te te­ri­to­ri­je isto­rij­ski pri­pa­da­ju”.

Ja­vi­li su se i Po­lja­ci uop­šte ne skri­va­ju­ći am­bi­ci­je da i oni jed­no par­če Ukra­ji­ne sta­ve pod svo­ju kon­tro­lu. Ma­da iz­u­zet­no rev­no­sni ka­da je u pi­ta­nju ver­bal­na po­dr­ška su­se­du, u Var­ša­vi su sve­sni da bi za njih bi­lo ka­kvo upli­ta­nje u de­ša­va­nja na te­re­nu mo­glo la­ko da se vra­ti kao bu­me­rang. Za­to se osla­nja­ju na sa­ve­zni­ka sa se­ver­no­a­me­rič­kog kon­ti­nen­ta u na­di da će im upra­vo on omo­gu­ći­ti is­pu­nje­nje že­lja o „is­pra­vlja­nju” gra­ni­ca. Ne­dav­ni in­ci­dent sa ukra­jin­skim pro­tiv­va­zdu­ho­plov­nim ra­ke­ta­ma ko­je su pa­le na polj­sku te­ri­to­ri­ju i iza­zva­le po­gi­bi­ju dvo­je lju­di, upi­sa­ne su u Var­ša­vi kao po­en ko­ji će kad-tad do­ći na na­pla­tu.

Iz­gle­da da je od­lu­ka Ru­si­je da pod svo­ju za­šti­tu pre­u­zme Don­ba­sku i Lu­gan­sku re­pu­bli­ku i Her­son­sku i Za­po­ro­šku oblast i kod dru­gih ze­ma­lja sa pro­sto­ra cen­tral­ne Evro­pe otvo­ri­la te­ri­to­ri­jal­ne ape­ti­te. Na­rav­no ne bez raz­lo­ga, jer ovaj deo Sta­rog kon­ti­nen­ta od­u­vek je bio sklon cr­ta­nju no­vih me­đa, se­o­ba­ma na­ro­da i rat­nim pu­sto­še­nji­ma. Uosta­lom, upra­vo ov­de bi­lo je jed­no od glav­nih po­pri­šta do­sa­da­šnja dva svet­ska ra­ta.

Dru­gim re­či­ma, sve osu­de ru­ske voj­ne ak­ci­je u Ukra­ji­ni Evro­plja­ni­ma slu­že sa­mo kao po­kri­će za sop­stve­ne pre­ten­zi­je. Ne­ma sum­nje da u Ma­đar­skoj, Polj­skoj, Ru­mu­ni­ji… vr­lo pa­žlji­vo če­ka­ju ka­kav će bi­ti is­hod u su­sed­noj im dr­ža­vi da bi po okon­ča­nju rat­nih dej­sta­va, a mo­žda i uoči kra­ja dra­me, iza­šli sa svo­jim „le­gi­tim­nim” zah­te­vi­ma.

U Ki­je­vu će sva­ka­ko mo­ra­ti da ra­ču­na­ju i na zah­te­ve Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va. Ne tre­ba ni sum­nja­ti da sva­ka ame­rič­ka ra­ke­ta, tenk ili bor­be­no vo­zi­lo do­tu­re­ni u Ukra­ji­nu – ima­ju svo­ju ce­nu. A ka­ko vi­di­mo ra­čun je sve ve­ći, i što je naj­va­žni­je, Ukra­ji­na sa svo­jom eko­no­mi­jom, do pred rat naj­sla­bi­jom u Evro­pi i po­go­to­vo u sa­da­šnjem raz­ru­še­nom sta­nju, te pa­re ne­će mo­ći da is­pla­ti. Mo­ra­će da se po­ne­če­ga od­rek­ne. Mo­žda baš ne­kih te­ri­to­ri­ja.

Ka­ko ka­zu­ju en­ci­klo­pe­di­je, dr­ža­va Ukra­ji­na­ca na­sta­la je odva­ja­njem Ukra­jin­ske So­vjet­ske So­ci­ja­li­stič­ke Re­pu­bli­ke od do­ta­da­šnje uni­je sa dru­gim so­vjet­skim re­pu­bli­ka­ma, a po ras­pa­du So­vjet­skog Sa­ve­za 1991. Ov­de je bi­lo i se­di­šte is­toč­no­slo­ven­ske kul­tu­re u sred­njem ve­ku, pre no što je po­de­lje­na iz­me­đu Ru­skog car­stva, Polj­skog kra­ljev­stva, Ve­li­ke kne­že­vi­ne Li­tva­ni­je, Austrij­skog car­stva i Osman­skog car­stva. Kra­tak pe­ri­od ne­za­vi­sno­sti (1917–1921) na­kon ve­li­ke Ok­to­bar­ske re­vo­lu­ci­je okon­čan je uklju­či­va­njem Ukra­ji­ne u So­vjet­ski Sa­vez (1922), sa­da­šnje gra­ni­ce us­po­sta­vlje­ne su 1954. a no­vu ne­za­vi­snost, ka­ko re­ko­smo, sti­če po ras­pa­du SSSR-a.