Vukanović optužuje Stanivukovića da otvoreno sarađuje s aktuelnom vlašću i urušava opoziciju, dok prvi čovek najvećeg grada u Srpskoj odgovara da je upravo Vukanović taj koji svojim potezima razdire opozicione redove.
Došlo se do toga da narodni poslanik iz Trebinja zove svog nekadašnjeg političkog saborca na TV duel, u kome bi ukrstili argumente i gde će ga, kako je rekao, „rasturiti u paramparčad“.
Ovakva retorika, prema rečima naših sagovornika, nije nimalo dobra za opoziciju, koja na ovaj način tone u sve dublji politički ponor.
„Nema ništa od pomirenja Vukanovića i Stanivukovića“, smatra novinar Slobodan Popadić, a kao razlog ovakvoj tvrdnji navodi:
„Između njih postoji razlika koja se ne može prevazići: Stanivuković ima odgovornost funkcije gradonačelnika, a Vukanović je i dalje samo opozicionar koji može da priča šta hoće. Identično se ponašao i Stanivuković, sve dok nije video da je jedno pričati, a drugo raditi. On više od godinu dana nije mogao da uradi ništa sve dok nije seo s političkim vrhom Srpske i odblokirao neke stvari. Da to nije uradio, za četiri godine ne bi imao ništa sa čim bi izašao pred glasače“, pojašnjava Popadić za „Nezavisne novine“.
S druge strane, kaže on, i dalje nisu prezentovani ni konkretni dokazi za simbiozu Stanivukovića sa SNSD-om.
„Vidimo pragmatični, lukavi pokušaj s obje strane da se izvuče politička korist za sebe. Vidimo i nezameranje gradskim tajkunima koji su zapravo pravi šefovi grada, a ne neki gradonačelnik. Da Stanivuković ima skupštinsku većinu, a da se ponaša kao sada, tada bi Vukanović imao razlog da mu spočitava. Ali, ako je sastanak sa predsednikom Republike ili Vlade dokaz nekakve izdaje, onda je opoziciono delovanje ozbiljno skrenulo s kursa politike na kurs anarhije. Od toga najveću korist ima vlast u Srpskoj“, ističe Popadić.
Politički analitičar Nebojša Tojagić smatra da opozicija u Republici Srpskoj pati „od kojekakvih dečjih bolesti i potrebe za stalnim čistkama u vlastitim redovima“.
„Kada je dio opozicije u kome je bio i Vukanović prije izbora oštro kritikovao opoziciono delovanje Nenada Nešića i Gorana Selaka, tvrdeći da su oni ubačeni elementi i da nisu stvarna opozicija, ljudi su se pokupili i prestali biti deo te i takve opozicije. Rezultat toga je poraz opozicije na svim nivoima. Ako opozicija misli da ikada preuzme vlast, onda je potrebno okupljanje svih političkih subjekata oko minimuma zajedničkih interesa“, ističe Tojagić.
On je saglasan da unutaropozicioni sukobi samo jačaju poziciju Milorada Dodika.
„Opozicija je na putu daljeg slabljenja i preti joj dalje rasparčavanje, etiketiranje i nestajanje s političke scene ukoliko ne dođe do neke ozbiljne promene u nastupu i delovanju“, poručuje Tojagić za „Nezavisne“.
Politikolog Marija Radić smatra da u ovom slučaju može postojati i opcija „da je Stanivuković (ili Vukanović) zasmetao u redovima opozicije“, jer se radi o ljudima koji su dovoljno jaki da promovišu svoj politički cilj.
„Jedan kroz harizmu i novac koji ima, a drugi kroz parolu ‘čovek iz naroda’, pa bi taj svoj cilj mogli staviti kao važniji u odnosu na stranački cilj“, kaže Radićeva.
Isto tako, ona podsjeća da ovo nije prvi sukob Stanivukovića s opozicijom, koji je, prema njenim rečima, počeo pre izbora, ali je dobio na snazi tokom izbora, kada se videlo da nema adekvatne podrške za kandidate opozicije.
„Sigurno da optužbe nisu bezrazložne. Dosta umereniji ton prema vladajućoj stranci Stanivuković ima već mesecima unazad. Nema više optužbi na račun porodice Dodik, ali ni optužbi u povratnom pravcu“, zaključila je Radićeva.