„Nesumnjiva ostavština i legat premijera doktora Zorana Đinđića su zakon i organi uspostavljeni kao pravni instrument za borbu protiv organizovanog kriminala. Međutim, kada je tražio njihovo usvajanje, nije mogao videti dubinu ove pošasti. Ona je, kakva ironija, isplivala u svoj veličini tek tokom suđenja i to u postupku za njegovo ubistvo“, rekao je Lukić za agenciju Beta.
Lukić, član Veća u Specijalnom sudu koje je osudilo atentatore na Đinđića, podsetio je da „dokazi iz tog krivičnog predmeta neumoljivo svedoče o metastazi jednog društva“, i da je organizovani kriminal postao deo institucija države, posebno bezbednosnog sektora.
Možda vas zanima
„Na nivou je apsurda da tadašnjeg šefa balkanskog podzemlja, koji se inače sumnjiči za organizaciju ubistva premijera, u njegovim kriminalnim poduhvatima, 24 časa, fizički obezbeđuju dva pripadnika elitne službe bezbednosti, sa službenim značkama i dugim cevima“, naglasio je Lukić.
Kako je konstatovao, sudsko veće je privelo suđenje kraju i „na jedan sveobuhvatan, potpun i zakonit način rešilo predmet optuženja“.
Učinilo je to, predočio je, „uprkos nezabeležene opstrukcije suđenja, od pojedinih važnih političkih struktura i nosilaca političke vlasti, koji su direktno, na besprizoran način, napadali optužnicu, sudije koje sude u predmetu i sam tok suđenja“.
„A potom, nije došlo do neke vrste preispitivanja koje je iz više razloga neophodno jednom društvu. Niti su ljudi koji su imali stvarna ovlašćenja i državne funkcije, na kraju, uočili svoju ličnu odgovornost i preduzeli korake u tom pravcu. Bezbednosni sektor je morao u tome da prednjači, jer su tokom suđenja uočeni kardinalni sistemski propusti, gotovo svih službi koje su zadužene za bezbednost premijera“, naglasio je Lukić.
Kako je zaključio, nastavilo se dalje kao da ničega nije bilo, niko nije snosio posledice, niti smatrao da kod njega ima bilo kakve odgovornosti po bilo kom pitanju.
Možda vas zanima
Lukić je upozorio da „iz ove zajedničke tragedije, koju zovemo ubistvo premijera doktora Zorana Đinđića izgleda nismo naučili ništa, posebno da između jednog demokratskog i naprednog društvenog sistema i provizorijuma toga, postoji jasna vododelnica, koja se zove – moral“.
„Bojim se da smo zbog nemanja odgovornosti, kao društvo osuđeni na ponavljanje grešaka i to dokle god ne shvatimo da smo lično odgovorni za sistem, ljude i realnost u kojoj živimo, a o čemu je na sebi svojstven način, ubedljivo i za sva vremena govorio doktor Zoran Đinđić“, naglasio je Lukić, koji je bio i predsednik veća u Specijalnom sudu koje je osudilo zemunski klan.
