Odluka o ograničenju cena ruske nafte od 60 dolara po barelu omogućuje da se ona prodaje trećim zemljama koristeći tankere zemalja G7 i EU-a, njihove osiguravajuće firme i kreditne institucije, ali samo ako se nafta prodaje ispod cene od 60 dolara.
Budući da se ključne svetske brodarske i osiguravajuće firme nalaze u zemljama G7, ograničenje cene moglo bi Moskvi da oteža prodaju nafte za višu cenu, ocenjuje Rojters.
No Moskva je rekla da se neće pridržavati odluke, pa makar morala da smanji proizvodnju.
Aleksander Novak, potpredsednik ruske vlade zadužen za energetiku, rekao je da „radimo na mehanizmima za zabranu korišćenja instrumenta ograničenja cena, bez obzira na nivo na koji je postavljen, jer bi takvo uplitanje moglo dodatno da destabilizuje tržište“.
Ukrajina je pak pozivala na cenu od 30 dolara po barelu. No zapad strahuje da bi preniska cena mogla da rezultira time da Rusija povuče sirovu naftu s tržišta, što bi dovelo do velikog skoka cena.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je u subotu da ograničenje cene ruske nafte na 60 dolara nije ozbiljno i teško će odvratiti Rusiju od rata u Ukrajini.
Andrij Jermak, šef kabineta Zelenskog, kazao je ranije da bi se ograničenje trebalo postaviti na 30 dolara „da se brže uništi ekonomija neprijatelja“.
Zelenski se žalio da je svet pokazao slabost postavljanjem ograničenja na 60 dolara, što će, kako je rekao, povećati ruski budžet za 100 milijardi dolara godišnje. „Ovaj novac će ići prema destabilizaciji tačno onih zemalja koje trenutno nastoje da izbegnu ozbiljne odluke“, rekao je.
Ograničenje će EU i G7 ponovo razmatrati svaka dva meseca.
Embargo EU na uvoz ruske nafte dogovoren je u junu kao deo paketa sankcija protiv Rusije zbog invazije na Ukrajinu.
Izuzeci se odnose na Mađarsku, Slovačku i Češku, tri zemlje članice EU koje su posebno zavisne od ruske nafte zbog njihove geografske lokacije i nemogućnosti da u kraćem vremenu zamene taj uvoz.
Za dva meseca, 5. februara, stupa na snagu i embargo na naftne derivate.
