Stranci spremaju obojenu revoluciju: Zaboravljaju da je Republika Srpska tvrd orah

Svenarodni miting pod znakovitim nazivom „Otadžbina zove“ okupio je u Banjaluci građane RS koji, rečima organizatora, smatraju da je sudbina Republike u njihovim, a ne rukama stranaca koji duboko implementirani u opozicione redove, rade na destabilizaciji Republike.

Volja naroda protiv samovolje CIK

Po rečima dekana Fakulteta za bezbednost u Banjaluci Predraga Ćeranića ovaj svenarodni miting svojom brojnošću višestruko prevazilazi one u organizaciji opozicije čime se stavlja tačka na pitanje da li je moguće prekrajanje izbornih rezultata.

„Organizacijom mitinga Milorad Dodik šalje poruku da je izbor predstavnika RS u izvršnoj vlasti, kako na nivou RS tako i u Sarajevu, stvar građana, a ne stranih ambasada i onih koji ponovo prebrojavaju izborne listiće u sarajevskoj dvorani Zeta. Dakle, nema prekrajanja izborne volje, kandidati za koje su glasali građani RS jesu konačan izbor, i od promene izborne volje podvalama i pozivanjem na strane autoritete nema ništa“.

Kičma RS

Građani RS, ukazuje naš sagovornik, budno prate prate poruke koje ovih dana razmenjuju CIK i Milorad Dodik. CIK-u je, podseća, još 23. oktobra, po Pravilniku, čiji su oni autori, istekao rok za objavljivanje preliminarnih rezultata za sve nivoe vlasti, ali oni nisu izašli sa konačnim rezultatima izbora za predsednika i potpredsednike RS. Reč je, ocenjuje Ćeranić, o najvažnijim rezultatima jer je institucija RS kičma na kojoj se u političkom smislu RS oslanja.

„Što se tiče Centralne izborne komisije, ona je pala na ispitu svojim nesnalaženjem, kršenjem Izbornog zakona i vlastitih pravila. To se moglo očekivati s obzirom da je nekoliko njenih članova ranije bilo politički angažovano delom u SDS-u, delom u PDP, delom u partiji Željka Komšića. Umesto nestranačkih ličnosti CIK je dozvolio da se u njegovom glavnom telu nađu stranački profilisani ljudi“.

Proizvođači afera

U međuvremenu SNSD je, podseća Ćeranić, podneo prijave Tužilaštvu BiH protiv CIK-a, a CIK-a protiv Milorada Dodika.

Iako je glavni tužilac izašao sa stavom da je Tužilaštvo BiH nadležno samo na nivou BiH, odnosno da izbor srpskog člana predsedništva i ostalih funkcionera u RS nisu deo njegove nadležnosti, Ćeranić smatra da bi na taj način mogla biti stavljena tačka na sve sporove.

„Neizvesnost je i dalje prisutna čemu doprinosi stalno proizvođenje novih afera. Juče su navodno otkrili da je u dve vreće sa izbornim listićima prispelim iz Šehovića i Bratunca bilo 27 falsifikovanih listića što naravno opozicioni lideri nastoje da iskoriste za poništavanje izbora za predsednika Republike“.

27 listića

Interesantno, primećuje naš sagovornik, da su sa tih biračkih mesta tvrdili da je sve u redu dok iste vreće nisu otišle u Sarajevo. Tih 27 listića, ko god da ih je ubacio, ne može, jasan je Ćeranić, da promene rezultat izbora, ali ukazuju na stvaranje atmosfere koja u konačnom rezultatu RS neće ništa dobro doneti.

O tome da li je pokušaj destabilizacije Srpske više od činjenice, Ćeranić kaže da će to pitanje kao i tema obojenih revolucija biti razmotrena sutra na tribini koja će, u organizaciji Centra za politička istraživanja Vlade RS i Fakulteta bezbednosnih nauka, biti održana u Beogradu.

„Sve što se dešavalo u ovih nepunih mesec dana vezano za izborni proces opisano je u udžbenicima Džina Šarpa i drugih autora koji su obrađivali temu obojenih revolucija. Uvek opstajava ista okosnica – nepriznavanje izbornih rezultata i optužbe za izbornu krađu. Opozicija je koristila isti metodološki aparat i 2018. godine kada je u svrhe osporavanja izbornih rezultata pokušala da upotrebi smrt 22-godišnjeg mladića. Danas se iz opozicionog bloka njega više niko ne seća“.

Dubina ideološke podele

Suštinu izbora pred kojim se našao narod RS najbolje, uveren je Ćeranić, svedoči stav Jelene Trivić koja je gostujući na jednoj beogradskoj TV izjavila da se nikada ne bi videla sa predsednikom Rusije, dok istovremeno, dodaje naš sagovornik, jedni kontakt održava sa Kristijanom Šmitom. S druge strane, podseća, Milorad Dodik je sa predsednikom Putinom u poslednjih 10 meseci imao tri susreta.

„U pitanju su velike ideološke razlike između kandidata SNSD i kandidata opozicije. Upravo na toj idološkoj liniji se deli RS. I ko god ima simpatije prema Rusiji i podržava rusku spoljnu politiku taj sigurno nije glasao za Jelenu Trivić, i obrnuto, oni koji imaju drugačije afinitete svakako glas neće dati Dodiku već partiji Demokratkog progresa čiji se lider Branislav Borenović na jednom NATO samitu fotografisao pored zastave Ukrajine“.

To je ona barijera, zaključuje Ćeranić, koja deli RS, međutim većinski narod je uz Milorada Dodika kako zbog rezultata koji su napravljeni u poslednje četiri godine tako i zbog političkog i geopolitičkog pozicioniranja.