„Čvrsto verujemo da je veoma važno da srpski narod vidi da delimo zajedničku budućnost, u porodici EU i zato je moramo zajedno oblikovati”, ističe Katerina Sakelaropulu, predsednik Republike Grčke u intervjuu za „Politiku”. Katerina Sakelaropulu stiže danas u trodnevnu zvaničnu posetu našoj zemlji, na poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Gospođo Sakelaropulu, nedavno ste izneli stav da je ubrzanje procesa pridruživanja zapadnog Balkana EU od vitalnog značaja za bezbednost, stabilnost i prosperitet Evrope. Možete li, molimo Vas, detaljnije objasniti zašto je od „vitalnog značaja”?
Evropska unija je stvorena kao vizionarski projekat mira i prosperiteta. Projekat koji bi promovisao ekonomsku i političku integraciju. Današnja Evropska unija rezultat je tog početnog izbora koji mi, kao Evropljani, treba da branimo. Treba da nastavimo da neumorno težimo ka obezbeđivanju mira, stabilnosti i održivog razvoja u korist naših naroda.
Možda vas zanima
Nemoguće je zamisliti Evropu bez njenog jugoistočnog regiona. Proces pristupanja EU je u središtu odnosa EU i zapadnog Balkana.
Integracija regiona zapadnog Balkana u Evropsku uniju je obostrano korisna investicija strateške prirode, kako za zemlje članice EU, tako i za zapadnobalkanske partnere. To je stav koji Grčka decenijama dosledno zastupa i promoviše. Evropska unija nije potpuna bez zapadnog Balkana.
Kako biste opisali ukupni trenutni format strateškog partnerstva između Grčke i Srbije?
Grčka i Srbija imaju odlične bilateralne odnose koji odražavaju toplo prijateljstvo između naših naroda, zasnovano na našim istorijskim i kulturnim vezama, kao i našu zajedničku viziju mira, bezbednosti i prosperiteta u našim zemljama i u širem regionu.
Česti kontakti između naših vlada na svim nivoima opipljiv su dokaz naših srdačnih odnosa.
Uverena sam da će se naša bliska i višestepena saradnja razvijati u budućnosti. Mi smo posebno zainteresovani za dalje jačanje naših strateških odnosa sa Srbijom u svim oblastima, u korist ne samo naših zemalja, već i šireg regiona.
Implementacija Zajedničke deklaracije o strateškoj saradnji između Grčke i Srbije je važna stavka za produbljivanje saradnje, posebno u oblastima privrede, turizma, energetike i odbrane. Uverena sam da će četvrti sastanak Saveta za saradnju na visokom nivou doprineti tom cilju daljeg produbljivanja naše bilateralne saradnje.
Od svih država članica EU koje ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost takozvanog Kosova, stiče se utisak da Grčka ima najintenzivnije kontakte i komunikaciju sa Prištinom. Kako se može objasniti takav razvoj odnosa?
Stav Grčke, jedne od retkih članica EU koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, ostaje isti.
Istovremeno, Grčka, pored svog dobro poznatog stava o statusu Kosova i verna svojoj politici na zapadnom Balkanu, sledi pragmatičan i konstruktivan pristup u odnosu na Kosovo, koji ima za cilj jačanje stabilnosti i sigurnosti, kao i sveukupni pomak ka EU integracijama celog regiona, što i jeste naš strateški cilj.
Da li Atina i dalje čvrsto stoji na stavu nepriznavanja tzv. Kosova?
Kao što sam ranije pomenula, stav Grčke o Kosovu ostaje nepromenjen. Naša konstruktivna politika prema Kosovu je u skladu sa tom pozicijom, promoviše razvoj i jača stabilnost i bezbednost na zapadnom Balkanu.
S tim u vezi, pozdravljamo napredak koji je postignut na dva sastanka u Briselu i Ohridu sa sporazumom koji je postignut između dve strane, takođe i o implementacionom aneksu. Grčka je spremna da podrži i Beograd i Prištinu na putu normalizacije njihovih odnosa i da doprinese međunarodnim naporima za unapređenje bezbednosti, stabilnosti i prosperiteta za narode u regionu.
Kada možemo očekivati sledeći talas proširenja EU, odnosno prijem pojedinih zemalja u članstvo i od čega to zavisi?
Kredibilna perspektiva proširenja zahteva kontinuirane napore i nepovratne reforme. Napredak na evropskom putu je objektivan proces zasnovan na zaslugama koji zavisi od konkretnih rezultata koje postiže svaka pojedinačna zemlja.
U decembru 2022. godine, Bosna i Hercegovina je dobila status kandidata za članstvo u EU. U julu 2022. Albanija i Republika Severna Makedonija održale su svoju prvu međuvladinu konferenciju sa Evropskom unijom. Sve su to znaci jasnog napretka u procesu proširenja EU.
Rat u Ukrajini dodatno je naglasio strateški značaj odnosa Evropske unije i zapadnog Balkana. Naime, potrebu da se ubrza proces pridruživanja zapadnog Balkana EU kako bi se bolje uhvatio u koštac sa različitim izazovima sa kojima se suočava Jugoistočna Evropa, izazove nadnete na nas od strane sila koje dovode u pitanje međunarodno pravo i nepovredivost granica.
Grčka je aktivno podržala proces pridruživanja Beograda. Srbija je ključni partner EU. S tim u vezi, pozdravljamo napore Vlade Srbije da ubrza reforme, sa posebnim naglaskom na vladavinu prava i borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Čvrsto verujemo da je veoma važno da srpski narod vidi da delimo zajedničku budućnost, u porodici EU, i zato je moramo zajedno oblikovati. Iz tog razloga, apelujemo na Srbiju da nastavi svoj napredak u fundamentalnim oblastima pravnih tekovina EU, kao što su vladavina prava, funkcionisanje demokratskih institucija i javne uprave, kao i njeno usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Možda vas zanima
Kada je reč o energetskoj bezbednosti , da li biste se složili da „Evropa prolazi kroz jednu od najtežih energetskih kriza u istoriji”? Da li bi ta kriza mogla da se pogorša ovog leta – kada bi rezervoari energije u EU morali da se dopune?
Neopravdana vojna agresija Rusije na Ukrajinu i njeno korišćenje isporuka gasa kao oružja izazvali su energetsku krizu bez presedana za EU i promenili geopolitički kontekst evropske energetske politike.
To je bio primarni razlog izbijanja energetske krize koja je u potpunosti uticala na tržišta nafte, prirodnog gasa i električne energije, dovodeći u pitanje našu sposobnost da se nosimo sa njenim negativnim sporednim efektima. Cena energetske krize – za potrošače u Evropskoj uniji, kompanije, kao i vlade koje su se umešale da masovno subvencionišu cene energije – bila je bez premca.
Uzimajući u obzir ovu previsoku cenu, EU je predstavila jedinstven front i sada je razvila i uspostavila niz mehanizama koji će nam pomoći da bolje upravljamo preostalim izazovima, budući da su cene električne energije i prirodnog gasa i dalje mnogo veće od prosečne cene poslednjih 10–15 godina. EU je sada bolje opremljena da se suoči sa još jednom potencijalnom gasnom krizom sledeće jeseni, nego što je bila pre invazije na Ukrajinu. Zajednički mehanizam kupovine gasa, obavezno skladište prirodnog gasa, mere ograničenja potražnje i mogućnost čak i nametanja ograničenja cena na uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) u EU omogućiće nam da budemo još bolje pripremljeni nego prošle zime.
Nedavno ste istakli doprinos Grčke energetskoj bezbednosti Evrope, kao čvorišta za gasovode i naftovode, na osnovu postojeće energetske infrastrukture i one koja je u fazi izgradnje. Kakva će po vašem mišljenju biti uloga novih LNG terminala u Aleksandrupolisu za energetsku bezbednost Balkana i Evrope u budućnosti?
S obzirom na trenutnu krizu u energetskom sektoru i lancu snabdevanja, Grčka se razvija u pouzdano energetsko čvorište, doprinoseći maksimalnom povećanju energetske bezbednosti zemalja Jugoistočne Evrope promovišući projekte za diversifikaciju izvora i puteva prirodnog gasa.
Sa dve plutajuće jedinice za skladištenje i regasifikaciju (FSRU) u Aleksandrupolisu, stvaranjem još jednog FSRU u Korintu (Dioriga Gas) i moguće u Volosu (ARGO FSRU), može se očekivati da se uloga Grčke kao dobavljača energetske bezbednosti za zapadni Balkan i širi region dodatno osnaži.
FSRU u Aleksandrupolisu, koji će biti pušten u rad krajem ove godine, otvoriće novu kapiju diversifikacije za snabdevanje prirodnim gasom naših severnih suseda koji su imali mali ili nikakav pristup alternativnim izvorima i trasama snabdevanja prirodnim gasom. U kombinaciji sa Transjadranskim gasovodom (TAP), gasovodom Ist Med i gasnim interkonektorom Grčka – Severna Makedonija, Aleksandrupolis FSRU će pomoći Srbiji, Republici Severnoj Makedoniji, Bugarskoj, Rumuniji, pa čak i Ukrajini da smanje i na kraju eliminišu svoju zavisnost od ruskog prirodnog gasa.
