„Šmit dozvoljava Beogradu i Zagrebu da ga eksploatišu“, navodi se između ostalog u pismu koje je Komitetu za spoljne poslove Bundestaga uputilo nekoliko nemačkih diplomata, a čije delove je pre nekoliko dana objavio nemački „Špigl“, prenosi „Politika“.
List dodaje da se iz tona i sadržaja pisma u kojem se predlaže opoziv nemačkog diplomate, kog Republika Srpska ne priznaje za visokog predstavnika, može jasno prepoznati da se Kristijanu Šmitu pre svega u grehe pripisuju izmene izbornog zakonodavstva u toku izborne noći, kada je svojom intervencijom korigovao praksu koja je postojala tridesetak godina, da Bošnjaci biraju predstavnike Hrvatima.
Potpisnici pisma su diplomate koje su nekad radile u Kancelariji visokog predstavnika (OHR), ili vođe nemačkih nevladinih organizacija u Sarajevu.
Možda vas zanima
„Politika“ navodi da je uobičajena izborna „taktika“ Sarajeva zbog Šmitovih intervencija na ovim izborima primenjena u nešto manjem obimu ali da su i ovog puta pobednika za Predsedništvo BiH odredili bošnjački birači, pa je u tu instituciju opet ušao Željko Komšić, za koga se tvrdi nema legitimitet hrvatskog naroda.
Šmita u pismu optužuju da radi za „nacionalističke snage“ koje potkopavaju državu. Osim korekcija izbornih pravila, nemačkom diplomati, kog RS, ali ni Rusija i Kina, ne priznaju za visokog predstavnika, jer njegov izbor nije verifikovan u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija se zamera da je navodno servilan prema Beogradu i Zagrebu, te da je gledao utakmicu i navijao za Hrvatsku, ispod zastave raspuštene hrvatske paradržave Herceg-Bosne, pa na kraju da je svojim ponašanjem rušio imidž Nemačke.
Iza ove inicijative stoje bošnjački propagandisti kaže za „Politiku“, politički analitičar i novinar iz Mostara Zoran Krešić.
„To je nastavak recikliranja rezolucije iz prošle godine, kada je zastupnik bošnjačkih korena Adis Ahmetović obmanuo ceo Bundestag“, konstatuje Krešić.
Bivši diplomata Slobodan Šoja kaže da „pismo Bundestagu tumači kao unutrašnje nemačke obračune“ te zaključuje da „Šmit nikad ne deluje po ličnom nahođenju, već na osnovu instrukcija koje dobija od velikih sila“.
Profesor međunarodne politike Srđan Perišić ocenio je za „Glas Srpske“ da iza Šmita stoji više Vašington nego Berlin, pa u tom kontekstu tumači dešavanja u Nemačkoj ,gde, kako kaže, postoji nezadovoljstvo što je svoj rad podredio Americi.
Možda vas zanima
Stručnjak za međunarodne odnose Miloš Šolaja smatra da se u Šmitovom slučaju ne može govoriti o opozivu, jer nema ni jednu institucionalnu potvrdu da je on visoki predstavnik, a samim tim ni autoritet.
„Ispočetka se to pokušavalo malo sakriti time da ga možda Bošnjaci prihvataju, ali se vidi da je uspeo da zarati sa svim stranama, tako da je moguće da pojedini iz unutrašnjih nemačkih politika, smatrajući ga predstavnikom diplomatije, pokrenu priču o njegovom povratku“, rekao je Šolaja za „Politiku“.
