Šta je Taj­van na­u­čio iz ukra­jin­skog ra­ta

Tre­ba bi­ti spre­man. To je, ukrat­ko, po­u­ka ko­ju je Taj­pej iz­vu­kao pro­u­ča­va­ju­ći i pom­no pra­te­ći rat u Ukra­ji­ni, zbog če­ga će se, ka­ko ka­žu u nji­ho­vom Mi­ni­star­stvu od­bra­ne, fo­ku­si­ra­ti na pro­iz­vod­nju bes­pi­lot­nih le­te­li­ca. Dro­no­vi ima­ju ključ­nu ulo­gu na obe stra­ne u ak­tu­el­nom su­ko­bu i oni su, ka­ko ne­dav­no re­ko­še u Ki­je­vu, bu­duć­nost mo­der­nog ra­to­va­nja. Re­klo bi se da su i no­vi znak pro­du­blji­va­nja sa­rad­nje me­đu dr­ža­va­ma, što se da za­klju­či­ti i na pri­me­ru Mo­skve i Te­he­ra­na, ko­ji će u Ru­si­ji zdru­že­nim sna­ga­ma gra­di­ti fa­bri­ku za pra­vlje­nje dro­no­va ka­ko bi se ko­ri­sti­li u ra­tu u Ukra­ji­ni, i ne sa­mo ta­mo. „Vol­strit džor­nal ” ja­vlja da će dve ze­mlje pra­vi­ti da­le­ko br­že dro­no­ve, ko­ji će za­da­ti no­ve mu­ke ukra­jin­skoj pro­tiv­va­zdu­ho­plov­noj od­bra­ni.

Sto­ga je i Taj­van, su­o­čen s ra­stu­ćom pret­njom Ki­ne da bi mo­gla da upo­tre­bi si­lu ka­ko bi ostr­vo sta­vi­la pod svo­ju kon­tro­lu, re­šio da ubr­za raz­voj i pro­iz­vod­nju dro­no­va i da sle­di pri­mer Ki­je­va, ko­ji se od­u­pi­re nad­moć­ni­jim ru­skim sna­ga­ma. Pri­tom se ve­ro­vat­no i ne­mi­nov­no mi­sli i na „po­moć pri­ja­te­lja ” u na­o­ru­ža­nju i svim dru­gim re­sur­si­ma, te i na no­ve na­či­ne pro­du­blji­va­nja sa­rad­nje me­đu dr­ža­va­ma, ko­je je u slu­ča­ju Ira­na i Ru­si­je Be­la ku­ća na­zva­la „to­tal­no de­fan­ziv­nim part­ner­stvom”.

Možda vas zanima

Dvoje mrtvih u granatiranju ruske pogranične zone s Ukrajinom

Rusija i Ukrajina: „Čak se ni pas nije probudio“ – kako ruski mediji izveštavaju o napadu dronova na Moskvu

Kako su Rusi „poklopili” ukrajinsku artiljeriju

Rusija i Ukrajina: Novi ruski udar na Kijev, ponovo napadi na rusku pograničnu Belgorodsku oblast

Rusija i Ukrajina: Novi talas ruskih napada, Zelenski traži sankcije Iranu na 50 godina

O pri­pre­ma­ma za rat otvo­re­ni­je se pri­ča od ka­da je ge­ne­ral Pen­ta­go­na pred­vi­deo da će Ki­na i SAD za­ra­ti­ti za dve go­di­ne. Po­tom je mo­guć­nost ra­ta iz­me­đu dve naj­moć­ni­je dr­ža­ve na pla­ne­ti po­tvr­dio i pred­se­da­va­ju­ći ame­rič­kog kon­gre­snog Od­bo­ra za spolj­nu po­li­ti­ku. O su­ko­bu se šu­ška­lo još la­ni, kad je Pe­king na­re­dio voj­ne ve­žbe oko Taj­va­na na­kon što je u pri­ja­telj­sku po­se­tu Taj­pe­ju do­šla Nen­si Pe­lo­si, ta­da pred­se­da­va­ju­ća Pred­stav­nič­kog do­ma Kon­gre­sa. Ona i Džo­zef Baj­den ta­da su se za­ve­to­va­li da će po­ma­ga­ti Taj­va­nu i obe­ća­li da će čak da „po­ša­lju voj­sku da ih bra­ni u slu­ča­ju ki­ne­ske in­va­zi­je”. I ta­da se Taj­van su­o­čio s ki­ne­skim bes­pi­lot­nim le­te­li­ca­ma ko­je su zu­ja­le po ostr­vi­ma duž oba­le. Ni­čeg vi­še od zvec­ka­nja oruž­jem ta­da ni­je bi­lo, ali sa­da se otvo­re­no prog­no­zi­ra da će Pe­king po­ku­ša­ti da za­u­zme Taj­van 2024. Ta go­di­na je ide­a­lan tre­nu­tak, jer će Va­šing­ton ta­da bi­ti pre­o­ku­pi­ran pred­sed­nič­kim iz­bo­ri­ma.

Da­kle, ako Ame­ri­ka i Ki­na bu­du sprem­ne da vo­de rat na ostr­vu „do po­sled­njeg Taj­van­ca”, ka­ko to sa­da u Ukra­ji­ni či­ne SAD i Ru­si­ja, mo­ra­ju bi­ti sprem­ni i lo­kal­ci. Sto­ga, ka­ko re­če port­pa­rol Mi­ni­star­stva od­bra­ne Taj­va­na Sun Li-Fang, na­ci­o­nal­ni in­sti­tut za na­u­ku i teh­no­lo­gi­ju u vla­sni­štvu voj­ske pre­u­zi­ma vo­de­ću ulo­gu u raz­vo­ju oruž­ja bu­duć­no­sti, a uklju­či­će se i ci­vil­ne kom­pa­ni­je. Oni već pro­iz­vo­de dro­no­ve ko­ji za­do­vo­lja­va­ju me­đu­na­rod­ne stan­dar­de, ali je neo­p­hod­no da ih raz­vi­ja­ju i una­pre­đu­ju za na­pa­de, jer mo­ra­ju ići u ko­rak sa sve­tom. Ta­ko­đe, ne­ke vr­ste oruž­ja ko­je su SAD već pro­da­le Taj­va­nu tre­nut­no ko­ri­ste Ukra­jin­ci, kao što su pro­tiv­brod­ske i ra­ke­te va­zduh–va­zduh ili po­dr­ška pro­gra­mu za nad­zor ra­da­ra. Ali, Taj­va­nu tre­ba vi­še od­bra­ne za su­kob s Ki­nom. Za­to oku­plja pro­iz­vo­đa­če dro­no­va ka­ko bi pri­pre­mio voj­sku i okre­nuo se pri­vat­nom sek­to­ru da bi oja­čao la­nac na­bav­ke za od­bra­nu. „Faj­nen­šal tajms” je ne­dav­no pi­sao da pre­ma pla­nu, za či­je ostva­re­nje je na­me­nje­no go­to­vo dve mi­li­jar­de do­la­ra to­kom tri go­di­ne, vla­da ima cilj da uklju­či pri­vat­ne pro­iz­vo­đa­če dro­no­va u na­ci­o­nal­ni tim za raz­voj si­ste­ma bes­pi­lot­nih le­te­li­ca s ci­ljem da do ju­la do­bi­ja­ju na­rudž­bi­ne.

Ten­zi­je ra­stu, a vi­še ni­je taj­na ni da zbog su­mor­nih prog­no­za ame­rič­ke kom­pa­ni­je pra­ve pla­no­ve za van­red­ne si­tu­a­ci­je, tač­ni­je, da re­vi­di­ra­ju po­slo­va­nje na Taj­va­nu ka­ko bi bi­li sprem­ni za no­vu „ge­o­po­li­tič­ku kli­mu”. Na­vod­no su, od ka­da su la­ni po­če­le rat­ne igre oko Taj­va­na, ame­rič­ke kom­pa­ni­je ose­ti­le po­tre­se u po­slo­va­nju, a po­li­tič­ka ne­iz­ve­snost u ze­mlji zbog ten­zi­ja sa Ki­nom od­vra­ća kom­pa­ni­je od da­ljih ula­ga­nja. Ostr­vo je de ju­re u sklo­pu Ki­ne, ali de­fak­to pod ame­rič­kom kon­tro­lom i za­to, ka­da SAD ka­žu da će bra­ni­ti Taj­van, to ni­je pra­zna pret­nja, već od­bra­na in­te­re­sa Ame­ri­ke. Sto­ga ni­je pra­zna pri­ča ni to da će Taj­van si­gur­no bi­ti spre­man ka­ko bi even­tu­al­na ki­ne­ska ak­ci­ja na ostr­vu ima­la što ve­ću ce­nu za Pe­king.