Dodik podseća da je, kako su mediji objavili, Ustavni sud BiH donio odluku kojom je odredio privremenu meru protiv primene Zakona o nepokretnoj imovini koja se koristi za funkcionisanje javne vlasti.
„Ovom odlukom Ustavni sud je privremeno stavio van snage navedeni Zakon. Pre toga je Kristijan Šmit (koji se lažno predstavlja kao visoki predstavnik iako ga je Savet bezbjednosti Ujedinjenih nacija na sednici održanoj 22. jula 2021. godine odbio imenovati visokim predstavnikom, čemu se prethodno usprotivila i Republika Srpska), navodno suspendovao navedeni zakon do donošenja odluke Ustavnog suda BiH“, navodi Dodik.
Kako pritom podseća, taj Zakon je Narodna skupština Republike Srpske donijela 28. decembra 2022, a objavljen je u „Službenom glasniku Republike Srpske“.
„S obzirom da je pitanje imovine u državnoj svojini Republike Srpske, odnosno svojini jedinice lokalne samouprave, javnih preduzeća, javnih ustanova i drugih javnih službi čiji je osnivač Republika Srpska, odnosno jedinica lokalne samouprave, veoma važno pitanje, molim Vas da se Vlada Republike Srpske izjasni o ovom pitanju imajući u vidu nepravne pokušaje sprečavanja provođenje zakona Republike Srpske“, navodi Dodik.
Predsednik Srpske potom ukazuje na neke od dokumenata koji su od značaja za ovo pitanje, gde spada i Dejtonski Ustav BiH.
Kako dodaje, Ustav BiH kao Aneks 4. Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH, jasno je odredio nadležnosti koje su Republika Srpska i Federacija BiH potpisujući Aneks 4. Dejtonskog sporazuma prenele na nivo BiH. Podseća da su članom 3.1. Ustava BiH taksativno navedene nadležnosti koje ima nivo BiH, a to su, između ostalog, spoljna politika, politika vanjske trgovine, carinska politika itd.
Ustav BiH kao Aneks 4. Dejtonskog sporazuma, podseća Dodik, napisali su pravnici američke administracije, a uzor im je bio Ustav SAD koji tu državu određuje kao savez država-članica.
Dodik napominje da je jedna odredba američkog Ustava, prepisana u članu 3.3.(a) Ustava BiH koji glasi: „Sve državne funkcije i ovlašćenja koja ovim Ustavom nisu izričito dodeljena institucijama BiH, pripadaće entitetima“. Time je, ističe Dodik, Ustav BiH potvrdio sve nadležnosti entiteta koje nisu prenesene na nivo BiH.
Ovo je, dodaje Dodik, dosledno provedeno promenom Ustava Republike Srpske, amandmanom 56. kojim je zamenjen član 3. Ustava Republike Srpske i koji sada glasi: „Republici pripadaju sve državne funkcije i nadležnosti osim onih koje su Ustavom Bosne i Hercegovine izričito prenesene na njene institucije.“
Kako naglašava Dodik, Ustavom BiH, njegovim članom 3.3.b. regulisano je da „opšti principi međunarodnog prava predstavljaju integralni deo prava Bosne i Hercegovine“. To je, ističe, dodatno razrađeno tačkama 7. i 8. Aneksa 1. na Ustav BiH, po kome se u BiH neposredno primenjuju i dva dokumenta, gde spadaju Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima i Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, koji imaju istovetan tekst člana 1. a koji glasi: Svi narodi imaju pravo na samoopredeljenje.
„Jedan narod ne može ni u kom slučaju da bude lišen svojih vlastitih sredstava za život“, naglašava Dodik.
Podseća da su brojne odluke Ustavnog suda BiH bez ustavnog osnova donesene preglasavanjem sudija iz reda Srba, ponekad i Hrvata, od strane 3 sudija stranaca i 2 sudije Bošnjaka.
„Očekujem da Vlada Republike Srpske zauzme stavove o zaštiti prava i interesa Republike Srpske i pripremi dokumenta koji će poslužiti za raspravu na Narodnoj skupštini Republike Srpske. Smatram da je neophodno zadužiti sve državne organe uprave da dosledno primenjuju akta Narodne skupštine i Vlade“, naveo je Dodik.