Ovo, u razgovoru za „Nezavisne novine“ poručuju pravnici koji godinama zagovaraju stav da je postojeći Ustav RS prevaziđen, pre svega zbog velikog broja amandmana nametnutih od strane visokog predstavnika i da oni moraju biti stavljeni van snage, a najviši pravni akt prilagođen trenutnoj situaciji.
Podsećanja radi, aktuelni Ustav Republike Srpske donesen je 28. februara 1992. godine, a usvojila ga je Skupština srpskog naroda BiH. Ustav RS ima 140 članova, ali i više od 120 amandmana usvajanih kroz 17 ustavnih promena.
Možda vas zanima
Pravnik Vitomir Popović kaže da donošenje novog ustava ne bi bio nikakav problem ukoliko bi bila obezbeđena dvotrećinska većina u NS RS.
„Išla bi promena sedišta glavnog grada. Republika Srpska praktično sada nema glavni grad. Sve institucije su u Banjaluci, a administrativni centar, koliko sam ja razumeo, bilo bi Istočno Sarajevo. Naravno, Sarajevo bi ostalo sedište zajedničkih institucija na nivou BiH“, pojašnjava Popović za „Nezavisne novine“.
Mnogo amandmana, navodi on, treba inkorporirati u ustav, ali i posegnuti za promenama koje je vreme nametnulo kao potrebu.
„Pitanje svojine trebalo bi da bude regulisano. Ono jeste da je regulisano Dejtonskim mirovnim sporazumom, Ženevskim i Njujorškim principima i ostalo, ali bi trebalo jasno da se definiše. Takođe, tu su grb, himna i zastava Republike Srpske“, kaže Popović te dodaje da je problem i što aktuelni ustav ima previše amandmana.
„Tu mislim na amandmane koje je nametnuo visoki predstavnik u BiH Volfgang Petrič. Sve njih treba staviti ad akta, jer on je intervenisao u ustave RS i FBiH, a da za to nije imao ni ovlaštenja ni nadležnosti. Ima tu i stvari koje se tiču Vijeća naroda, sastava Vlade RS, Narodne skupštine RS“, navodi Popović.
Upravo je činjenica da Ustav RS ima više od 100 amandmana dovoljna za donošenje novog ustava, jer se po ustavnoj teoriji ustavi menjaju kada se pređe polovina broja amandmana u odnosu na broj članova postojećeg ustava.
Rajko Kuzmanović, predsednik Akademije nauka i umjetnosti RS, kaže da je Ustav RS 1992. godine napravljen po preciznom demokratskom principu, ali da je u primeni Dejtonskog sporazuma došlo do velike devalvacije od strane OHRa.
„Izmenjeno je čak dve trećine Ustava Srpske. Dakle, one su izmenjene, dopunjene ili ih nema nikako“, rekao je Kuzmanović za „Nezavisne novine“.
On smatra da je upitno da li i aktuelni ustav odražava pravo političko, kulturno, privredno i drugo bogatstvo Republike Srpske.
„Mislim da je krajnje vreme da se pokuša formirati komisija za ustavna pitanja i da se priđe izradi novog ustava“, naglasio je Kuzmanović.
Nenad Stevandić, predsednik Odbora za ustavna pitanja u NS RS, kaže da dvotrećinska većina u vezi s ovim pitanjem ne bi trebalo da bude upitna.
„Mislim da ne bi trebalo da bude polemike ukoliko ovo pitanje dođe na dnevni red. Ali, sa druge strane, uvek se mogu naći dve trećine svesnih ljudi da se to, narodski rečeno, namakne“, poručuje predsednik parlamenta RS.
Ipak, on pre bilo kakve priče o novom ustavu, smatra da treba sačekati i videti kakva će biti saradnja nadležnih u Republici Srpskoj i Federaciji BiH.
„Takođe, da se vidi kakva će biti i sudbina Kancelarije visokog predstavnika u BiH, jer ona praktično više ne postoji. Treba sačekati i pogodan geopolitički trenutak i situaciju za Republiku Srpsku i aktuelizovati ovo pitanje“, rekao je Stevandić.
Takođe, on smatra da je pitanje imovine rešeno i da ona ne treba da bude predmet nijednog budućeg ustava, jer nedvosmisleno pripada Srpskoj.
Mirsad Duratović, potpredsednik NS RS, smatra da nije vreme za novi ustav.
„Mislim da svaki novi ustav mora biti u skladu sa Ustavom BiH i Dejtonom. Svaka ovakva inicijativa za sobom vuče nešto mnogo krupnije od formalnih izmena određenih odredaba Ustava RS“, mišljenja je Duratović, koji dolazi iz DFa.
Možda vas zanima
Ipak, i on kaže da postojeći Ustav RS ima odredbe koje bi trebalo da budu promenjene, ukoliko bi se desio ovakav epilog.
„Izmene bi se ticale konstitutivnih naroda u Republici Srpskoj. Tu mislim pre svega na Zakon o lokalnoj samoupravi, jer neshvatljivo je da se tim zakonom po Izbornom zakonu BiH garantuju mesta nacionalnim manjinama u skupštinama lokalnih zajednica, a da za pripadnike reda ostalih naroda to nije zagarantovano“, rekao je Duratović.
