Iako Britanci nisu simpatisali šengenski model ni dok su bili deo Evropske unije, a kamoli sada kada su iz nje izašli zarad pritezanja ograde na svojim granicama, to ne znači da ne vredi probati i možda baš peticijom obezbediti da Srbi pod boljim uslovima putuju u Veliku Britaniju. „Dozvolite srpskim građanima da posete UK do 90 dana bez viza”, radni je naslov peticije pokrenute 15. aprila, koja je do juče u podne imala nešto više od 7.000 potpisa. Cilj je, dakle, da se građanima Srbije odobri bezvizni režim za tromesečni boravak u Ujedinjenom Kraljevstvu. Navedeno je dalje da inicijatori i potpisnici peticije žele da britanska vlada dozvoli ovaj režim, tačnije, da Srbi i na Ostrvu imaju isti aranžman kao kada posećuju zemlje šengenskog prostora. Potpisnici smatraju da je trenutna procedura dobijanja viza nepotrebna, skupa izuzetno, kompleksna, i na kraju – nepravedna, što potkrepljuju s dva argumenta. Prvi je da se turisti tako ne tretiraju na ravnopravan način kao ni oni koji žive i rade u Britaniji, a imaju članove porodice iz Srbije koji ih posećuju. Drugi je da i Srbi koji dolaze u Britaniju, kao i oni kojima nisu potrebne vize, tamo donose i troše novac.
Izvesno je da će vrlo brzo 10.000 potpisnika podržati tezu da je Srbima boravak bez viza trebalo odavno omogućiti, zbog čega će na ovu inicijativu morati da odgovori britanska vlada, moguće i tokom ove sedmice. Znak da je peticija ozbiljna je to što će očigledno vrlo brzo biti prikupljeno 10.000 potpisa, za šta inače postoji rok od šest meseci.
Ipak, valja napomenuti da kabinet aktuelnog premijera Rišija Sunaka čvrsto stoji uz njegovu odluku da još više pooštri ionako rigoroznu imigracionu politiku koja je bila glavna zvezda vodilja onih koji su izglasali bregzit. Njihove nove mere prema tražiocima imigrantima, koje nevladine organizacije nazivaju drakonskim, idu još dalje i krše međunarodno pravo. Bregzit je i građanima zemalja EU otežao uslove dolaska, boravka i rada na Ostrvu. Teško da će Sunak, koji je doneo zakon o automatskoj deportaciji bez prava na razmatranje zahteva za azil onima koji od rata i drugih nedaća preko Lamanša pokušavaju pobeći u Veliku Britaniju, smatrati nepravednim to što Srbi ne uživaju tromesečni bezvizni režim. Međutim, nešto bolje šanse peticija bi mogla imati u parlamentu gde sede i laburisti, a koji bi ovo pitanje morao razmotriti ako bude skupljeno 100.000 potpisa. Rok za dostizanje ove cifre je 14. oktobar, a državljani i rezidenti Velike Britanije mogu na sajtu https://petition.parliament.uk/petitions/636456 potpisom izazvati britanske poslanike, mada je činjenica da kod njih nismo nailazili na razumevanja ni kada je ovo pitanje postavljano na najvišem državom nivou. Britanci nikada nisu bili deo šengena i imaju poseban vizni režim iako je, recimo, njihovim građanima omogućeno da u našu zemlju uđu s ličnom kartom, bez vize.
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je, komentarišući eventualne efekte pomenute peticije, upravo podsetio da Srbija nije uvela meru reciprociteta prema Velikoj Britaniji. Rekao je i da se ne može mnogo očekivati s obzirom na to da on kao ministar dobija vizu na deset dana kada ide u posetu. Dačić je, u prethodnom mandatu ministra spoljnih poslova, što je bilo pre više od deset godina i kada je Britanija bila deo bloka, pokrenuo ovo pitanje koje nije izazivalo pozitivnu britansku reakciju. Dačić je novinarima rekao da ovu temu opet treba postaviti na najvišem mogućem nivou, ali ne samo u slučaju Londona već i niza zemalja koje imaju restriktivne vizne sisteme prema Srbiji. On je podsetio da Beograd godinama traži da Kanada ukine određene mere koje su u vezi sa ratovima devedesetih, prema kojima maltene svakoga mogu da odbiju. Naravno, nešto liberalniji, ali nedovoljno su i SAD kao i Australija.
Ovo stanje stvari nije demoralisalo žitelje u Londonu i Midlandsu, gde su najveće srpske zajednice, a odakle potiče najveći broj podrške peticiji. Potpisi su pristigli i iz Edinburga, Belfasta i Glazgova. Reklo bi se, slučajno ili ne, da bezvizni režim za Srbe potporu dobija tamo gde nije preterano simpatisana vlada u Londonu koja prolazi kroz turbulentan period i u poslednje vreme gubi i tvrdokorna konzervativna uporišta.