Istorijska obaveza Srba je razobličavanje i poništavanje svih medijskih i političkih laži o ratu u BiH od 1992. do 1995, a posebno u vezi sa Sarajevom. Srbi su u ovom gradu branili svoja ognjišta, poručeno je na panelu „Da li je Sarajevo bio opkoljen i blokiran grad” koji je održan juče u Beogradu u organizaciji Udruženja „Centar za društvena istraživanja, tranzicijsku pravdu i demokratiju – Istina i pravda” iz Istočnog Sarajeva i uz podršku Predstavništva Republike Srpske u Srbiji.
Govorili su šef Predstavništva Republike Srpske u Srbiji Mlađen Cicović, nekadašnji ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Tomo Kovač, dugogodišnji glavni inspektor Ministarstva unutrašnjih poslova Srpske za istrage ratnih zločina Simo Tuševljak i profesor Dušan Šehovac. Prikazani su slajdovi i delovi filma iz „Ilidža – 22. april 1992. godine – Rašomonijada”, a koji svedoče o izveštajima stranih novinara i o informacijama koje su tada objavljivali bošnjački mediji.
„Pitanje opsade ili blokade Sarajeva je možda i najvažnije, jer će neposredna svedočenja zajedno sa naučnoistraživačkim dostignućima neizbežno pokrenuti ispravljanje ako ne svih, a ono mnogih podvala i laži koje su se pojavile samo kao odjek velike i po svetu vešto raširene prevare”, rekao je Cicović.
On je kao primer propagande laži naveo napad na Srpsku Ilidžu 22. aprila 1992. godine, a da se u direktnom televizijskom prenosu videlo da su muslimani napali Srbe. Ukazao je na to da je kontinuirano propagandno delovanje političkog Sarajeva, uz podršku Zapada, protiv srpskog naroda – započelo pre rata. Rekao je da ta propaganda nije prestala ni danas. On je naglasio da najjače argumente u razobličavanju tih i svih ostalih medijskih i političkih laži imaju neposredni učesnici tog rata. Podvukao je da će argumenti navedeni u izveštaju Međunarodne komisije o stradanju Srba u Sarajevu biti velika pomoć sadašnjim i budućim istraživačima.
On je podsetio na ocenu Vlade Republike Srpske da će taj izveštaj „doprineti objektivnom i nepristrasnom sagledavanju svih činjenica vezanih za stradanje Srba u Sarajevu, kao i da će celovito i istinito sagledavanje ratnih događaja u Sarajevu, ali i celoj BiH, doprineti jačanju poverenja i tolerancije među narodima u BiH, konačnom pomirenju i suživotu sadašnjih i budućih generacija”.
Cicović je podvukao da je istorijska obaveza Srba da se razobliče sve medijske i političke laži predstavnika druge strane. Šehovac je naveo da su muslimani prilikom obeležavanja 22. aprila, prvih godina ovaj datum slavili i hvalili se da su je osvojili sa 10 ranjenih boraca, sledećih godina su obeležavali kontranapad i tvrdili da su je napali preventivno, a danas – kao odbranu. Ocenio je da je njima potrebno da pokažu da su oni žrtve, da nisu napadali, već se branili i da su Srbi agresori.
Kazao je da je grad Sarajevo 1992. godine bio zajednica 10 gradskih opština u kojima su u većini opština, koje su bile pod kontrolom Vojske Republike Srpske, živeli građani srpske nacionalnosti.
Istakao je da su se u aprilu 1992. godine u Sarajevu održali protesti i da su na bitnim i strateškim mestima, gde su se graničile srpske i bošnjačke mahale, postavljene barikade. Ukazao je i da je došlo do obostranog opkoljavanja i blokiranja jednih i drugih. Naveo je da postoji mapa gde se može videti borbena linija razdvajanja. „Srbi u Sarajevu su izašli sa oružjem u svoja dvorišta, da brane svoje”, rekao je. Kovač je ukazao da se vojnim i policijskim oficirima spočitava da su narušili multietnički sklop i da su ekstremisti. Kazao je da je Ilidža bila jedino mesto gde se normalno odvijao život u gradu. Iz Sarajeva, kako je rekao, izvučeno je 50.000 Srba.
Na meti protivnika, kako je rečeno, bili su srpski narod, sela i stanovi. Kazao je da su ljudi bežali i dolazili u Ilidžu 1992. godine, posle brojnih pljački prodavnica i stanova. Tuševljak je naveo da je postojao sabirni centar za Srbe u Sarajevu, podsećajući da su se tako zvali logori smrti u NDH. Naveo je da raspolaže imenima više od 3.300 žrtava ratnih zločina. Godinu dana pre početka rata, rekao je, formirano je vojno krilo Stranke demokratske akcije (SDA), naoružano i formirano po regijama. „Oni su po svaku cenu hteli rat u BiH”, kazao je. Ukazao je da pravoslavna srpska groblja, napuštena i zarasla u Sarajevu, svedoče o tome da su Srbi živeli tamo.