Banjaluka – Iz Udruženja žena žrtava rata Republike Srpske upozoravaju da pojedine nevladine organizacije iz tog entiteta pokušavaju da dođu do srpskih žrtava rata kako bi te spiskove dostavili nadležnom centru u Sarajevu, koji ih evidentira kao „bosanske žrtve srpske agresije”. Božica Živković Rajilić, predsednica Udruženja žena žrtava rata RS, koje je organizacija od javnog interesa, kaže za „Politiku” da se pojedine organizacije, koje u svom članstvu nemaju nijednu žrtvu rata ili člana porodice stradalih, bave dosta sumnjivim poslovima. „Pojavila su se neka udruženja u Srpskoj, koji su u stvari servisi koji rade u dogovoru sa Sarajevom, a pre svega sa stranim donatorima, a da pri tom uopšte nemaju članstvo. Oni pišu projekte, finansiraju ih države Kvinte, ili direktno Brisel. Daju novac žrtvama za učešće u nekim tobož okruglim stolovima, popisuju ih, kako bi sve te žrtve evidentirali kao žrtve stradale od agresije Srbije na BiH. Ispada da sam i ja kao i ostale žene iz našeg udruženja, žrtve kako oni kažu, srpske agresije, a znamo ko su bili naši dželati. To se radi jako perfidno”, kaže ona. Navodi kako je njeno udruženje obavestilo članstvo da ne kontaktiraju sa tim organizacijama.
„Trideset godina posle rata podižu se lažne optužnice, na osnovu podataka i imena koja prikupe. O tome sam obavestila i predstavnike vlasti u RS. Sporne organizacije sada zahtevaju produžetak važenja roka Zakona o zaštiti ratne torture, za koji smo se mi izborili. Taj zakon ima rok trajanja od pet godina. Prošlo je trideset godina od naših muka, veliki broj žena je preminuo i pre donošenja zakona, a od postojećih 500 žena koje ostvaruju pravo, svaki dan je broj sve manji. Oni sada traže produženje roka, kako bi neka bošnjačka udruženja iz recimo Janje ili Prijedora, uveli u prava kao žrtve ratne torture. Rezultat toga bio bi da bi stotine boraca Vojske RS bilo optuženo za zločine. Naše udruženje ima članice Bošnjakinje i Hrvatice, ali njihov plan je da se sada i osobe iz dijaspore prijave kao žrtve torture, što po postojećem zakonu nisu mogli. Tako da se udar na Republiku Srpsku sem na političkom nivou, veoma perfidno i daleko od reflektora vodi i na nivou lokalnih organizacija, koje finansiraju zemlje Kvinte”, tvrdi ona.
Predsednica ovog udruženja, koje je od nacionalnog interesa, kaže da su udruženja srpskih žrtava pokušavala da obezbede pomoć za svoj rad iz inostranstva. „Svi znamo pisati projekte. I pisali smo stranim ambasadama. Ali nikada nijedna srpska organizacija od nacionalnog interesa, ni mi, ni porodice poginulih ili ratni vojni invalidi, nismo dobili pomoć zapadnih zemalja. To mogu da dobiju samo oni čija delatnost je poput recimo ’Žena u crnom’ i slične organizacije kakve deluju i u RS”, istakla je ona.
