„Najzahtevnija ulaganja su u sistem protiv-vazduhoplovne odbrane i ratnog vazduhoplovstva. Ulaganja će biti u kopnenu vojsku, odnosno mehanizovane jedinice i artiljeriju. Obradovalo me je to što je predsednik Republike juče najavio iz Bakua, ne samo u segmentu daljeg opremanja, već i u kontekstu da nam je potreban veći broj vojnika, oficira i podoficira u okviru specijalnih jednica“, rekao je Vučević u izjavi Tanjugu.
Dodao je da bi te jedinice trebalo da imaju čisto profesionalni sastav, a da bi kadrovi u njima trebalo da imaju veće plate i najsavremeniju opremu.
„Oni bi praktično predstavljali udarnu snagu Vojske Srbije za ne daj Bože scenario. A morate se pripremati za ne daj Bože scenario. Ne želeti ga, ne prizivati, ali biti pripremljen. To je kao što niko ne želi požare i poplave, ali postoje aparati i sistemi za uzbunjivanje. Imate sistem kako reagujete“, rekao je Vučević. Dodao je da je važno da se stvari planiraju gledajući godinama u napred.
Govoreći o vojnoj saradnji sa Azerbejdžanom, koju je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Vučević je kazao da je tim Ministarstva odbrane i namenske industije bio u toj zemlji i da su oni iskazali interesovanje za transfer tehologija.
„Njima je interesanstno ono što proizvodi namenska industrija Srbije, pre svega govorim o samohodnim haubicama „Nora“155 milimetara, ali i još nekih složenih sistema. Nama je intersantno da vidimo sa čim oni raspolažu, imajući u vidu njihova ratna iskustva“, kazao je Vučević.
Vojni rok
Ministar odbrane Miloš Vučević je izjavio da mnoge zemlje, poput skandinavskih, imaju obavezno služenje vojnog roka i naglasio da bi o tome trebalo razgovarati.
„Rekao sam da treba razgovarati o uvođenju vojnog roka, da ne treba bežati od te teme i sakrivati se. Svestan sam da ta tema izaziva različite reakcije i da to ume da se zloupotrebljava i da se drugačije tumači“, rekao je Vučević.
Dodao je da on ne može da se vodi kritikama, već da mora da razmišlja o onome što je interesu za sektore za koje zadužen, a to su Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije.
„Ne bežim od te rasprave i radujem se da čujem stručnu analizu, a ne samo da slušam šta misli neko ko ne zna ništa o tome. Trebalo bi da govore oni koji su zaduženi za našu odbranu iz struke, a onda na kraju da se donese politička odluka“, rekao je Vučević.
Kako kaže, svi mogu da se prave da to nije problem i da postoje. lagana rešenja.
„Sve je u tome – povećajte plate pa će biti dobro i da povećamo plate. Da li mislite da tako sve može da se reši ? A šta ćemo sa onima koji nikada nisu služili vojsku? Neko može da tvrdi da nikad neće biti rata, mi smo u 20. veku stradali za narednih 10 vekova, a šta ako nešto bude, šta radimo u toj situaciji?“, upitao je ministar.
Vučević kaže da se ne zna šta se radi kada je poplava ili požar i naglasio da se onda se svi sete vojske i policije.
„Vojsku svi zovemo kada je muka, a kada je dobro onda nemojmo o teškim temama, ko će da izgubi tri ili šest meseci i zašto mladima oduzimamo vreme. A šta im oduzimamo? Premna državi imamo i neke obaveze, a ne samo prava“, kazao je ministar.
Vučević navodi da pored individualnih prava postoje i kolektivna – prava nacije, države, grada, grupe.
„Rekao bih da su mnogi drugi narodi svesni obaveze prema državi. Zanimljivo je da su to zemlje koje mi vidimo kao maksimalno privlačne za život, socijalno odgovorene sa jakim demoksratskim institucijama, kao što su skandinavske zemlje, a one sve imaju obavezu služenja vojsnog roka“, naveo je primer ministar.
Vučević navodi da neke od skandinavskih država koje su bile neutralne to nisu više i naveo primer Poljske koja u 2023. priprema vojni budžet, kako je rekao, kao dva budžeta cele Srbije
„Pričali smo o ozbiljnim izazovima sa kojima se suočavamo, možemo da okrećemo glavu, a onda će nam se to obiti kao bumerang. Posle toga će krenuti čuvene srpske analize ko je kriv zašto nam se to desilo zašto nismo to predupredili šta su odgovorni radili“, istakao je ministar.
Kurti i barikade
Ukoliko premijer institucija u Prištini Aljbin Kurti krene na barikade, to je put u lošem pravcu koji vodi u katastrofalan scenario, rekao je ministar odbrane Miloš Vučević i dodao da u tom slučaju Srbija neće čekati izbegličke kolone na Jarinju i Brnjaku i da svako ko tako misli, ima pogrešnu pretpostavku.
„Nema novog ‘Bljeska’ i ‘Oluje’ i nema marta 2004. Ako neko misli da mi na Jarinju i Brnjaku sa vodom i sendvičima čekamo izbegličke kolone, onda je to pogrešna pretopstavka i razmišljanje. Ne bih voleo da vidim taj scenario i nadam se da nikom nije na pameti da proverava da li smo ozbiljni ili odlučni”, rekao je ministar Vučević.
Govoreći o tome šta će se dogoditi ako Kfor odbije srpski zahtev o vraćanju bezbednosnih snaga Srbije na KiM, ministar je kazao da će Srbija morati da dobije dodatne garancije da je Kfor sposoban da očuva mir za sve građane na KiM.
Izrazio je nadu da Zapad neće dozvoliti da dođe do incidenata na KiM.
„Ako me pitate kakav je utisak kada razgovarate sa visokim predstavnicima, pre svega NATO-a, a to je defakto Kfor, ne žele nikakve sukobe. Šta će politika da čini i ko ohrabruje Kurtija da sve to radi, ne mogu da izvedem zaključak koji mogu da podelim sa građanima. Možda nešto i znam, ali ne dovoljno da bi mogao da to tvrdim“, rekao je Vučević.
Dodao je da se nada da su svi svesni opasnosti.
„Nikome nije u interesu da Aljbin Kurti naparvi priču kako je zamislio, odnosno da ide na poptuno proterivanje Srba sa KiM, što je njegov krajnji politički cilj. Da li su tablice, lične karte, izbori, izborne komisije, smena policajaca, hapšenje nekog Srbina, da li je borba protiv kriminala i sive ekonomije, verovali ili ne, baš uvek u srpskim sredinama“, rekao je ministar.
Vučević kaže da je jasno da KiM nije primer poštovanja zakona i vladavine prava i naglasio da je karakteristično da oni uvek pokušavaju da pokažu da samo tamo gde su Srbi ima nekih kriminalnih aktivnosti.
„Taj narativ nažlost možete čuti i od nekih iz centralne Srbije, što je nedogovorno, sebično, kontraproduktivno, to je samoubilački da neko tvrdi da su problem kriminalne grupe na severu KiM i razlog zašto Kurti šalje specijalnu policiju. Time dodajte loptu Kuirtju da šutira penal, a pritom su nam dali golmanu crveni karton. To je scenario“, rekao je Vučević.
Ministar je istakao da će Beograd nastaviti da traži politički dogovor odnosno da se nastavi dijalog Beograda i Prištine, da se to vrati u format politike i diplomatije, a ne nekog sukoba ili eskalacija na terenu.
„Nama je u interesu da se čuva mir kao državi i kao narodu, da čuvamo mir i zbog Srba na KiM. Imamo interes da čuvamo mir na KiM, ne samo na severu, već i na jugu , južno od Ibra, veći broj Srba živi južno od Ibra. Da ne zaboravimo i Štrpce i Gračanicu i Kosovsko Pomoravlje i preostala srpska sela na Metohiji“, naveo je Vučević.