Banjaluka – „Uskoro ćete od mene čuti nešto o državnoj imovini, to će se odnositi i na Republiku Srpsku”, najavio je minulog meseca (ne)imenovani supervizor Kristijan Šmit i pokrenuo spekulacije o mogućoj intervenciji kojom bi se međunarodna zajednica uplela u pokušaj rešenja problema raspodele takozvane državne imovine između dva entiteta.
Reč je o pitanju koje ne samo da predstavlja opterećenje za privredni razvoj i investicije već dve decenije opterećuje odnose Sarajeva i Banjaluke, to jest otkako je bivši protektor Pedi Ešdaun problematizovao pitanje imovine nametnuvši tri zakona (RS, FBiH i BiH) kojima je privremeno zabranio raspolaganje nepokretnostima sve do dogovora o njihovoj podeli među različitim nivoima vlasti.
Vlasti Republike Srpske se od tada žale da se neustavnim odlukama pokušava prepraviti Dejtonski sporazum, koji je rešio pitanja imovine, tako što je nepokretnosti na 49 odsto teritorije dodelio RS. No, spisak imovine je od strane Ustavnog suda BiH, a kasnije i samog Šmita, sa prvobitno spornih objekata koje je koristila JNA i socijalistička RBiH proširen i na šume i poljoprivredno zemljište, pa je Srpska donela Zakon o nepokretnoj imovini, a zvaničnici tog entiteta potvrdili da Geodetska uprava RS već završava knjiženje celokupne imovine na opštine, preduzeća i entitet.
„Priprema li Šmit teren za dodelu državne imovine Republici Srpskoj”, neki su od naslova u tekstovima koje objavljuju mediji sa sedištem u Sarajevu. Pojedini bošnjački analitičari se pozivaju na saznanja evropskih diplomata po kojima je Šmit pripremio rešenja da imovinu, uključujući navodno i vojnu, dodeli tom entitetu.
Mediji su nedavno prenosili navode kako je Šmit o tome u Beogradu razgovarao sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem, a pisalo se kako iza odluke koju navodno priprema Šmit stoji i Vašington.
Sarajevski komentatori ne pominju da je imovina u Brčkom već uknjižena na distrikt, kao što su šume i poljoprivredno zemljište u Federaciji BiH vlasništvo tog entiteta. Istovremeno za saznanja kako nemački diplomata sprema potez koji će, kako tvrde, usloviti dodatne podele u BiH, poslužila im je Vučićeva izjava iz januara ove godine. Vučić je tada za RTS prepričao detalje razgovora sa međunarodnim predstavnicima, rekavši da kada ih je pitao zbog čega su oteli nadležnost RS u segmentu poljoprivrede i šumarstva, koje Srpskoj pripadaju po Ustavu i Dejtonu, dobio odgovor da je u pravu i da je potrebno „šest meseci da se to vrati”.
Zamenik predsedavajućeg Predstavničkog doma Denis Zvizdić smatra da jedino BiH može da bude titular kompletne imovine, te da se ona može gruntovno knjižiti jedino na državu BiH i da sa tim procesom treba odmah početi. No, zajednički organi BiH nemaju instituciju koja se bavi poslovima grunta, budući da imovinsko-pravni poslovi pripadaju entitetima.
Počasni predsednik PDP-a Mladen Ivanić veruje u „Dodikov dogovor s međunarodnim predstavnicima” o imovini, navodeći kako „on neće biti povoljan za Republiku Srpsku” i da će biti vezan za promene nadležnosti Veća naroda RS. Neki pak smatraju da Šmit, ukoliko se i odluči da ponovo nameće rešenja (koja Banjaluka u načelu odbija da sprovede i objavi u Službenom glasniku RS) nema preveliki izbor, izuzev u slučaju da namerava da unese potpunu konfuziju u imovinske odnose. To neke navodi na zaključak da bi eventualna rešenja OHR-a u najvećoj meri morala biti u skladu sa regulativom koja se već primenjuje u Republici Srpskoj, s tim da bi se krovnim zakonom ova oblast u potpunosti pravno zaokružila, tako što bi se uvažio i deo potreba zajedničkih organa za korišćenje imovine.
U slučaju da se potvrde saznanja da će Šmit pokušati da reši problem imovine, bila bi to treća krupnija intervencija međunarodnih predstavnika, koja se desila unazad oko godinu dana. Najpre je Valentin Incko zakonski zabranio negiranje genocida, a potom je Šmit doneo rešenje oko izbornog zakonodavstva, delimično rešivši problem legitimnog predstavljanja Hrvata.
