„EU i Nemačka su blokirali neki novac i sada razgovaramo sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i drugima da vidimo šta oni mogu da urade“, rekao je Šmit tokom saslušanja pred Komitetom za spoljne poslove parlamenta Velike Britanije, govoreći o sankcionisanju političara iz RS koji su na „crnim listama“.
On je, kako su preneli sarajevski mediji, na početku svedočenja o stanju u BiH kazao da mu je drago što su se stvari u toj zemlji pokrenule, što nije bio slučaj prethodnih godina zbog, kako je istakao, blokada predstavnika iz RS.
„Sada su se ti predstavnici, predvođeni predsednikom RS Miloradom Dodikom vratili u institucije“, istakao je Šmit.
Na pitanje da li će koristiti „bonska ovlaštenja“ protiv političara iz RS koji su u vlasti, a nalaze se na „crnim listama“ SAD-a i Velike Britanije, on je odgovorio da bi „voleo da je sada vreme (bivšeg visokog predstavnika) Pedija Ešdauna, kada je bila snažnija podrška međunarodne zajednice“.
„Ne bih to odbacio, ali još uvek ne bih koristio ’bonska ovlaštenja’. Više bih razmišljao o finansijskom uslovljavanju. RS je jedan od siromašnijih delova BiH, treba novac i podršku“, kazao je Šmit.
Navodeći da je Dodikova odluka da dodeli orden ruskom predsedniku Vladimiru Putinu međunarodnu zajednicu „navela na drugi pravac“, on je naglasio da su EU i Nemačka „blokirali neki novac i da se sada razgovara sa MMF-om i drugima da se vidi šta oni mogu uraditi“.
„To treba da ima dalekosežne posledice, a ne samo da se ukloni jedna osoba“, ocenio je Šmit.
Na pitanje zašto je intervenisao u Izbornom zakonu BiH samo za Federaciju BiH, a ne i za drugi entitet – Republiku Srpsku, visoki predstavnik u BiH je rekao da da ne može da reši sve probleme.
„Ne treba suviše ići u opis odluke, ovde se radi o funkcionalnosti. Ne možete očekivati da visoki predstavnik reši sve probleme od prethodnih 27 godina“, naveo je on, dodavši da je želeo da deblokira formiranje vlasti u Federaciji BiH.
Upitan gde je onda nova Vlada Federacije BiH, Šmit je odgovorio da „nije na njemu da formira vladu“.