U masi ljudi mahom su bili i dečaci, od kojih su neki nosili zelene beretke, a viđene su i ratne uniforme, baš kao i godinu ranije.
„Zora sviće, a Tekbir se čuje, zemlja gori, ide strašna sila, Petsto peta, s Nanićem na čelu, ‘Pravac u Dvor’ naredba je bila“, glasi pesma koja se pevala uglas.
Na obeležavanju se obratio gradonačelnik Bosanske Krupe Armin Halitović, ministar za boračka pitanja USK Samir Jašaragić, kao i načelnik opštine Bužim Mersudin Nanić, koji je rekao da borba nije bila uzaludna, a dotakao se i 9. januara, Dana Republike Srpske.
„Kako je rekao gospodin Halitović, posle devetog, dođe 11. i oni su toga svesni. Da nisu toga svesni, bilo bi još više parada i bogzna šta bi se dešavalo u našoj domovini Bosni i Hercegovini. Vrlo dobro oni znaju da smo mi danas ovde, da mi obeležavamo dostojanstveno jednu od najslavnijih bitaka, ‘Munju’, koja je bila prekretnica, i to će akobogda biti u budućnosti“, poručio je Nanić.
Iz Srpske, međutim, poručuju da ovo nije dostojanstven skup, naprotiv. Milorad Kojić, direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica, kaže da takve poruke ne mogu doprineti pomirenju i suživotu, već izazivaju uznemirenost srpskih žrtava rata i njihovih porodica.
„Bošnjaci na taj način proizvode traumu kod srpskih logoraša i porodica koje su pod tim pokličem pretrpele najgore oblike torture kod žrtava. Pod tim pokličima su i odsecane srpske glave na ozrensko-vozućkom ratištu i ubijani Srbi u ratu u BiH“, ističe on i dodaje da bi kažnjavanje takvih skupova bila najbolja preventiva.
Božica Živković Rajilić, predsednica Udruženja žena žrtava rata Republike Srpske, zatražila je od pravosuđa BiH da hitno procesuira odgovorne koje su u Bužimu uzvikivali ratne poruke.
„Nejasno je šta radi pravosuđe BiH. Prije nekoliko godina su podnesene prijave zbog ovih događaja, ali još niko nije odgovarao“, rekla je Rajilićeva i dodala da je događaj u Bužimu veoma loša poruka za mir i suživot, opstanak i napredak BiH.
Đorđe Radanović, predsednik Odbora za zaštitu prava Srba u FBiH, rekao je da je cilj okupljanja u Bužimu zastrašivanje malobrojnih Srba koji su se tamo vratili nakon proteklog rata ili imaju takvu nameru.
Dekan banjalučkog Fakulteta za bezbednost i zaštitu Slobodan Župljanin ističe da su scene iz Bužima usmerene ka širenju straha i konfuzije o ukupnoj bezbednosti u BiH.
„Sada je to potpuno ogoljeno nakon reakcija na proslavu Dana Republike u Istočnom Sarajevu, gde su digli dreku oko svega i svačega govoreći da je to, maltene, terorizam koji Republika Srpska sprovodi“, istakao je Župljanin.
Dekan Fakulteta bezbednosnih nauka Predrag Ćeranić ističe da nije reč o pojavi koja je prvi put viđena na političko-bezbednosnoj sceni BiH, ali da se i ovaj put pokazalo da je reč o dvostrukim standardima.
„Kada je reč o manifestacijama koje organizuju zvanične institucije Republike Srpske, poput svečanog defilea povodom 9. januara, onda su oči sarajevske javnosti i međunarodne zajednice, odnosno britanske i američke ambasade i OHR-a, širom otvorenih zenica kako bi se pozvalo na sankcionisanje“, istakao je Ćeranić.
Stručnjak za bezbednost Vasilije Zrnić ocenio je da već tradicionalna okupljanja u Bužimu predstavljaju bezbednosni problem i rizik za BiH i Srpsku.
Branimir Kojić, predsednik Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Srebrenica, podseća da je prošle godine podnio krivičnu prijavu zbog ovakvih pojava, ali da se sud još nije oglasio o tom pitanju.
U Tužilaštvu BiH, podsjetimo, vodi se istraga zbog dešavanja u Bužimu iz prošle godine.