A dok se ne dokaže drugačije, Šapić jeste doktor nauka. I po svoj prilici to zvanje mu neće biti osporeno, budući da ni posle gotovo devet godina nisu ispitane tvrdnje da je plagirao svoju doktorsku disertaciju.ž
Takav zaključak iznela je grupa autora – dr Uglješa Grušić, dr Marko Milanović, dr Branislav Radeljić i Slobodan Tomić, koji su još 2014. u tekstu objavljenom na sajtu Peščanika konstatovali da je doktorska disertacija Aleksandra Šapića „jedan od najstrašnijih primera plagijata“ koje su imali priliku da vide.
Možda vas zanima
„Imajući u vidu obim lopovluka, plagijat je očigledno bio smišljen i nameran. Nema mesta sumnji, dakle, da g. Šapić svoj doktorat nije stekao „pošteno i časno“, kako to sam javno tvrdi“, navodi se u pomenutom tekstu, objavljenom u vreme dok je Šapić bio funkcioner Demokratske stranke.
Disertaciju „Karakteristične aktivnosti marketing odnosa u funkciji interesa individualnih potrošača“ Šapić je odbranio 2012. na Fakultetu za poslovni i industrijski menadžment koji je tada bio u sastavu privatnog Univerziteta Union.
Nakon što je njegov doktorat osporen, Union je teškom mukom uspeo da formira tročlanu stručnu komisiju čiji je preliminarni izveštaj pokazao da je Šapić preuzimao značajan procenat tuđih tekstova bez navođenja izvora.
Cela priča, međutim, nije dobila epilog jer se komisija pred sam kraj rada raspala, a neki od članova su svoje povlačenje nezvanično obrazložili time da su bili izloženi pritiscima sa raznih strana, zbog čega nisu želeli da se više bave ovim slučajem.
Iako je nakon toga Fakultet za poslovni i industrijski menadžment izašao iz sastava Univerziteta Union, taj univerzitet je, prema tvrdnjama rektorke Gordane Vukelić, bezuspešno pokušavao da nađe kandidate za novu komisiju i do danas u tome nije uspeo.
Za razliku od ministra finansija Siniše Malog, koji nijednog trenutka nije želeo da prizna odluke Univerziteta u Beogradu i njegovih organa, već do diplome doktora nauka na sve načine pokušava da dođe preko sudova, Šapić je više puta isticao da nije sam sebi dodelio zvanje doktora nauka, da za sve koji sumnjaju u kvalitet njegove doktorske disertacije prava adresa nije on, već oni koji su mu je dodelili, te da u svakom momentu mogu i da mu je oduzmu.
Rektorka Univerziteta Union kaže da se do danas ništa nije promenilo kada je reč o pokušajima da se formira nova stručna komisija koja bi preispitala gradonačelnikov doktorat.
Upitana koliko je tih pokušaja bilo, ona kaže:
– Sve su to bili nezvanični pregovori sa kolegama koji nisu hteli da budu članovi komisije. Bezbroj puta sam pitala, kad god sam na nekoj konferenciji ili zajedničkom sastanku pitam i njihove dekane i rektore i njih lično, međutim, niko neće. Nije dobro, ali je tako – kaže Vukelić, napominjući da Univerzitet Union nije izdao diplomu doktora nauka Aleksandru Šapiću, niti je ona urađena.
Jelena Jerinić, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union, kaže da joj nije poznato da je uprava Univerziteta obrazovala novu komisiju, nakon što se prva raspala, ali pretpostavlja da takva namera i dalje postoji, jer je, kako napominje, to u interesu svih koji rade na fakultetima u sastavu Univerziteta Union i njihovih studenata.
– Iako fakultet na kome je Aleksandar Šapić doktorirao više nije deo Univerziteta Union, stoji činjenica da je u vreme odbrane spornog doktorata bio u sastavu Uniona i ovaj univerzitet ima sva prava da se bavi ispitivanjem njegove originalnosti. Očekivati od Fakulteta za industrijski menadžment da to učini zaista je iluzorno. Podsetiću, na primer, da je Megatrend univerzitet utvrdio da ne postoji plagijat u radu Nebojše Stefanovića, a nadležno ministarstvo u to vreme, na to nije reagovalo – navodi Jerinić.
Ona smatra da povezivanje Univerziteta Union sa bilo kojim plagijatom, posebno kada su u pitanju javni funkcioneri čije su biografije dostupne široj javnosti, šteti ugledu univerziteta u čijem su sastavu fakulteti koji su po kvalitetu visoko rangirani u svojim oblastima.
Možda vas zanima
– Zbog toga mislim da je neophodno ovu situaciju razrešiti – kaže Jerinić.
Na pitanje da li Union ima pravilnik koji reguliše proceduru utvrđivanja plagijata, ona ističe da je Zakon o visokom obrazovanju iz 2005. godine predviđao (a to je slučaj i sa sadašnjim zakonom) da univerzitet uređuje uslove i postupak odbrane doktorske disertacije, što znači da on ima pravo i da utvrdi da neko nije poštovao ta pravila.
– Takođe, i taj zakon i tadašnji Statut Univerziteta su predviđali da se može oglasiti ništavom diploma koja nije originalni naučni rad kandidata, odnosno koja predstavlja plagijat, a proceduru provere mogu pokrenuti i fakultet i Univerzitet. Na osnovu tih pravila je i pokušano obrazovanje stručne komisije. U to vreme, mislim da nijedan univerzitet u Srbiji nije imao posebne pravilnike o postupku utvrđivanja plagijata, ali je postojao zakon i postojali su statuti koji su predviđali da je plagijat zabranjen – navodi profesorka Jerinić.
