– Kako da nije opravdan, bila sam na protestu i sutra ću ići, ta ponižavanja sa ekrana od vladajuće klase, od režima, su neizdrživa. Šta oni izgovaraju, kako te ponižavaju, pa da li oni misle da i ti imaš ime i prezime i da imaš pravo na život, da si rođen ovde? Ko su oni?, Sve najgore mogu da kažem, nikad ovako strašno nije bilo iako se i dalje kotrljamo. Ja živim dobro ali dokle će to biti i šta će biti iza mene i koliko sutra? – pita uznemirenim glasom Seka Sablić dodajući da joj je teško više i da prati šta vlast poručuje.
Možda vas zanima
– Trudim se da to više i ne pratim, da ne gledam, to što izgovaraju. Kako uopšte ljudi iz vladajuće stranke SNS, lično, pred sobom, mogu da budu takvi, zar se ne plaše svoje dece? Jednog dana će sve to što su činili biti pod nekim reflektorom, sve će se znati. Kako će živeti ti ljudi i njihovo potomstvo? – upozorava velika naša glumica.
Upitana postoji li nešto što ju je posebno pogodilo od reakcija vlasti nakon tragedije koja je zadesila Srbiju, uzvraća da je počela da se plaši da sluša šta govore njeni predstavnici.
– Bojim se i da čujem, bojim se da se punim tolikim otrovima. Stvarno su nas doveli do kraja. Opasno je slušati ih iz dana u dan. Mora čovek da se sklanja, da nađe način kako da se sa tim izbori. I nema druge, nego izlazak na ulice. Treba se spojiti sa radnicima, sa ratarima, kao nekada u srednjem veku, povući te ljude – smatra Seka Sablić.
Ona dodaje da ne vredi više ni ukazivati na sva ona očigledna nepočinstva za koja je vlast odgovorna.
– Ne vredi uopšte ni da ih uhvatite u lažima ni u nepravdi. Oni besramno idu preko svega. Pitam se kako lično mogu s tim da žive. Nekad je bilo – čovek pogreši nešto u nekom društvu, nekog povredi, pa zbog toga ne može posle da spava cele noći, a ne serijal gafova kakve pravi ova vlast.
Na opasku Danasa da njene mlađe kolege nerado komentarišu proteste, politiku uopšte i da je to možda zbog straha, Seka Sablić kaže da ne veruje u to da se plaše, nego da su pre zgađeni svim onim što se zbiva.
Možda vas zanima
– Napoleon je govorio: „Kad si nemoćan, onda ćuti“. Tako se svi osećamo. Mi smo sada nemoćni, još uvek smo nemoćni – konstatuje Seka Sablić.
– Ja se samo lično obraćam svakom tom pojedincu u Skupštini, od tog Orlića, Atlagića, svakom pojedinačno – zar možeš da živiš sa takvim lažima i sa takvim bezobrazlukom? – zaključuje Jelisaveta Seka Sablić.
