Američki predsednici odobrili su više od 20 milijardi dolara prodaje oružja Tajvanu od 2017. godine, pošto je Kina pojačala vojni pritisak na demokratsko samoupravno ostrvo za koje Peking tvrdi da je njegova teritorija.
Međutim, Tajvan i američki Kongres upozorili su na kašnjenja isporuke zbog poteškoća u lancu snabdevanja i zastalih radova uzrokovanih povećanom potražnjom za nekim sistemima zbog rata u Ukrajini.
„To je na samom početku procesa“, rekao je o planu Rupert Hamond-Čejmbers, predsednik Američko-tajvanskog poslovnog saveta, koji čine brojne američke firme u oblasti odbrane, koje imaju ugovore sa američkom vladom.
Hamond-Čejmbers je rekao da tek treba da se utvrdi koje će oružje biti razmatrano kao deo tih napora, iako će se verovatno fokusirati na snabdevanje Tajvana sa više municije i proverenom raketnom tehnologijom.
Mešutim, on je upozorio da bi svaki takav potez zahtevao od proizvođača oružja da dobiju dozvole za koprodukciju od Sekretarijata za odbranu i Stejt departmenta. Hamond-Čejmbers je dodao da bi unutar američke vlade moglo doći do otpora izdavanju licenci za koprodukciju, zbog neprijatnog osećaja da se stranoj platformi odobrava ključna tehnologija.
„To je deo slagalice, a ne ključna stvar“, rekao je Hamond-Čejmbers za Rojters pošto je japanski list „Nikei“ prvi izvestio o planu, pozivajući se na tri neidentifikovana izvora.
Ministarstvo spoljnih poslova Tajvana odbilo je da komentariše, ali je ponovilo da su odnosi Tajvana i SAD „bliski i prijateljski“.
Mogućnosti bi uključivale obezbeđivanje tehnologije Sjedinjenih Država za proizvodnju oružja na Tajvanu ili proizvodnju oružja u Sjedinjenim Državama koristeći tajvanske delove, dodaje se u izveštaju Nikei.
Upitan o tim naporima, portparol američkog Stejt departmenta je rekao:
„Sjedinjene Države razmatraju sve opcije kako bi osigurale brz transfer odbrambenih sposobnosti na Tajvan“.
„Brzo obezbeđivanje tajvanskog odbrambenog naoružanja i održavanja od strane Sjedinjenih Država putem inostrane vojne prodaje i direktne komercijalne prodaje je od suštinskog značaja za bezbednost Tajvana i mi ćemo nastaviti da radimo sa industrijom da podržimo taj cilj“, rekao je portparol.
Vest o planu stigla je pošto je američki državni sekretar Entoni Blinken u ponedeljak na forumu na Univerzitetu Stenford rekao da je „Peking odlučan da nastavi ujedinjenje (sa Tajvanom) u mnogo bržem vremenskom okviru“, iako nije precizirao datum.
Kineski lider Ši Đinping rekao je u nedelju da se Kina nikada neće odreći prava na upotrebu sile nad Tajvanom, ali da će težiti mirnom rešenju.
Tajvanska predsednička kancelarija saopštila je ove nedelje da Tajvan neće odustati od svog suvereniteta i neće napraviti kompromis po pitanju slobode i demokratije.
Američki zvaničnici guraju Tajvan da modernizuje svoju vojsku kako bi mogao da postane „bodljivako prase“, koje će Kini biti teško da napadne.
Američki zvaničnici kritikovali su Peking što je iskoristio posetu predsedavajuće Predstavničkim domom SAD Nensi Pelosi Tajvanu u avgustu kao izgovor da promeni status kvo preko Tajvanskog moreuza pojačavanjem vojnih vežbi u blizini.
