Komentarišući za Sputnjik pisanje Blumberga da činovnici iz Amerike i EU razmatraju mogućnost uvođenja sankcija protiv Kine na osnovu iskustva koje imaju prilikom uvođenja sankcija na izvoz robe u Rusiju, kao i da se sličan predlog mogao čuti i tokom formiranja agende za sledeći trgovinski forum između SAD i EU koji će biti održan početkom decembra, Gajić kaže da je evidentno da je svet počeo da se deli na megaklastere, a da će se ekonomski rat Vašingtona protiv Pekinga nastaviti.
Ekonomski rat protiv Kine
Prema njegovim rečima, taj ekonomski rat je samo deo ovog drugog rata koji se negde manifestuje vojnim bitkama, negde medijskom cenzurom, a negde i tim vrednosnim, kulturološkim borbama.
„Ova vest nije prva i svakako neće biti poslednja u tom smeru. Jasno je da će ovakvi planovi imati ekonomske posledice u tom smislu što će svako tražiti alternative za one komponente koje su im bile potrebne od one druge strane, kako bi se ta međuzavisnost nadomestila ili razvijanjem sopstvenih grana industrije ili traženjem resursa na drugim mestima. Ovo će se negativno odraziti i na same SAD, pre svega zbog toga što Kina poseduje veliki procenat, preko 90 posto svetskih rezervi retkih metala, kao i zbog toga što je veliki deo proizvodnje samih SAD i evropskih zemalja u Kini“, smatra Gajić.
Naš sagovornik veruje da će stvari možda ići u smeru reindustrijalizacije Amerike, dok se Evropa, kako navodi, očigledno deindustrijalizuje, budući da je jasno da su sankcije uvedene Rusiji štetne za Evropsku uniju.
„One su pre svega štetne za Nemačku, a onda i Francusku. Vidimo da se minut pošto je Severni tok bio uništen pojavila ta poruka Liz Tras Blikenu „urađeno je”, a da niko iz Nemačke i ne pomišlja da pita svoje američke i britanske kolege iz NATO, a do nedavno i iz EU, o čemu se tu radi. Dakle, jasno je da su evropske zemlje taoci američke politike, a pre svih Nemačka“, ističe politikolog.
Globalna privreda kakvu smo znali više ne postoji
Kako kaže, svetska, globalna privreda kakva je postojala od kraja Hladnog rata do Velike ekonomske krize 2008. godine više – ne postoji.
„Svet je počeo fizički da se deli, deli se i internet, pa u tom smislu ovo gledam kao još jednu fazu u tom velikom pregrupisavanju koje je u toku. Naravno, dosta toga zavisi od Sjedinjenih Američkih Država i onoga što će se tamo dešavati, jer su demokrate više fokusirane na Rusiju i tu iracionalnu mržnju prema Rusiji. Mada, treba naglasiti da je demokrata Barak Obama bio taj koji je u doktrini iz 2011. godine označio Kinu kao suštinski glavnog oponenta SAD, a namera je bila da se 60 posto američkih vojnih efektiva van SAD okrene ka regionu Pacifika“, podseća Gajić.
Takođe, dodaje, i po svim novim doktrinama Sjedinjenih Američkih Država, uključujući i vojne, Kina je viđena kao neprijatelj broj jedan, a ne Rusija.
„To je posebno bilo vidljivo tokom Trampove administracije, pa ako se u Americi na vlast vrati Tramp ili generalno republikanci, očekujem da će biti još veći fokus na Kini, a da će se koliko-toliko relaksirati odnosi sa Rusijom. Pritom, ovde ne mislim na „neokonse”, već na neke od novih republikanaca koje je izrodio prvi Trampov mandat”, ističe Gajić.
Kako god bilo, dodaje naš sagovornik, ispostavlja se da je tačno ono što je rekao ruski predsednik Putin – da je pred nama čitava decenija koja će biti vrlo nestabilna, a ne samo naredni meseci ili godine.
„Te sankcije Kini će se postepeno uvoditi i biće sve veće. Ali, u tom pogledu ima toliko nepredvidljivih faktora, poput toga da mi, na primer, ne znamo šta će se dešavati po pitanju Tajvana i u kojoj meri će to uticati. Ne znamo da li će Kina pokušati nekim pregovorima, mirno da reintegriše Tajvan ili bi možda u nekom trenutku mogla vojno da interveniše. To je nemoguće znati, barem ne sa ove geografske distance, a pitanje je da li to i sami Kinezi znaju ili, kao i svi ostali, još uvek vagaju šta im je činiti. Dakle, radi se o tome da živimo u jednom novom svetu, a ovo je samo još jedna faza”, zaključuje Stevan Gajić za Sputnjik.
Ranije je ministar inostranih poslova Kine Van Ji, u telefonskom razgovoru sa državnim sekretarom SAD Entonijem Blinkenom, izjavio da je Vašington narušio pravila slobodne trgovine uvođenjem novih pravila za Peking u vezi sa kontrolom izvoza. Početkom oktobra je američko ministarstvo trgovine stavilo na spisak 31 kompaniju iz Kine kojoj se zabranjuje isporuka tehnoloških proizvoda.
