Kako je navedeno, ruske kompanije su morale da troše da bi zamenile uvoz i diversifikovale trgovinu.
Tako su velike i male kompanije trošile na zamenu strane opreme i softvera ili su usmeravale novac u izgradnju novih lanaca snabdevanja, kako bi došle do alternativnih tržišta.
Iako suočena sa početnim predviđanjima da će doći do pada kapitalnih izdataka do 20 odsto, Rusija je zabeležila povećanje od šest odsto u 2022. godini.
Ruske investicije su se ovog puta pokazale kao otporne na recesiju.
Centralna banka i rusko Ministarstvo ekonomije predviđaju period stabilnosti ili samo blagi pad.
Dok je Rusija pokušavala da se izbori sa nestašicama izazvanim sankcijama, nicala su nova privatna preduzeća, od kojih su mnogi podržani državnim zajmovima ili subvencijama.
Tako će u regionu Pskov na zapadu Rusije fabrika proizvoditi industrijske baterije, kako bi pomogla u zameni uvoza.
Na primer, hemijsko preduzeće pokrenuto u Čuvašiji na Volgi planira da proizvodi vodonik peroksid u količinama koje bi trebalo da u potpunosti zadovolje domaću potražnju.
U blizini Moskve, pogoni su počeli da proizvode hidrauličku opremu i lekove.
Takođe, nestanak velikog broja uvoznih proizvoda postao je jedna od sila koje izobličavaju rusku ekonomiju u vreme rata, podstičući rast zasnovan na manje sofisticiranoj tehnologiji, ka onome što je njena centralna banka nazvala „obrnutom industrijalizacijom”, prenosi Tanjug.