RIA Novosti: Vučiću „crni pojas“ za sedenje na dve stolice

Dešava se da čovek dovede do savršenstva neku veštinu koja je za društvo neobična, ili je društvo čak i osuđuje, nakon čega taj čovek upravo po toj veštini postane poznat. Takvi ljudi nastupaju u cirkusima, o njima pišu u „Ginisovoj knjizi rekorda“ i nagrađuju ih za to, piše za „RIA Novosti“ Dmitrij Bavirin.

Tako, Bavirin smatra da bi predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću trebalo dodeliti crni pojas za veštinu „sedenja na dve stolice“.

On ukazuje da je predsednik Srbije zbog svog diplomatskog manevrisanja prethodno izazvao negodovanje i na Zapadu, ali i u Moskvi, te da ga „prekorevaju i sada, i to deset puta češće“.

Međutim, autor smatra da se, umesto prekora, Aleksandru Vučiću treba diviti, i to zasluženo.

„Mala i siromašna zemlja koja je sa svih strana okružena istorijskim neprijateljima i koja je finansijski zavisna od Zapada, već više od godinu dana se suprotstavlja njegovim ultimativnim zahtevima da uvede sankcije Rusiji i da čini druge gadosti. A kako se suprotstavlja – niko ne može objasni. To nadmašuje sposobnosti običnih ljudi“, piše Bavirin.

„Magija“ istrajnosti Beograda

Zbog toga, piše autor, od Srba se očekuje da će pribeći trikovima „ili, otvoreno govoreći, izdaji“, a, kako navodi, zaposleni u Centru za informaciono-psihološke operacije „i drugim kancelarijama za proizvodnju proukrajinske propagande“ imaju za šta da se zakače.

Bavirin ukazuje da su „samo u poslednjih nekoliko nedelja pometnju u medijskom prostoru izazvale ’vesti’ upitnog porekla da Srbija navodno isporučuje oružje ukrajinskim snagama preko Turske (zasnovano na lažnim ’dokumentima s interneta’); da Beograd samo što nije uveo antiruske sankcije pod pritiskom Zapada (zasnovano na lažnom citatu Vučića), te da je Srbija izdala Srbe sa KiM i de fakto priznala jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova, što nije potkrepljeno nikakvim dokazima“.

Bavirin napominje da Beograd jeste učinio određene ustupke Zapadu, poput odustajanja od kupovanja ruskih lovaca zarad francuskih, smanjenja broja letova na ruti Beograd-Moskva, ali i najava sprovođenja krivične istrage protiv državljana Srbije koji su učestvovali u borbenim dejstvima u Ukrajini.

Međutim, autor ukazuje da navedene stavke tek treba da se ispune, a da nije uspostavljen poseban pravni okvir za poslednju stavku, već da se ona oslanja na postojeći zakon o srpskim plaćenicima u Siriji.

„On zna kako“

„Mnogo uticajnije i bogatije zemlje Evrope pokazuju znatno manju izdržljivost. To pokušavaju da objasne na razne načine, ali se uvek završi na oslanjaju na ličnost Vučića i ulogu ličnosti u istoriji – on zna kako, i to je to“, piše Bavirin, i dodaje da karijera predsednika Srbije i dalje traje, za razliku od mnogih njegovih političkih protivnika.

„Jedni su odavno u penziji, poput Bila Klintona, drugi su bukvalno u grobu, poput Madlen Olbrajt, treći u zatvoru, poput bivšeg lidera kosovskih Albanaca Hašima Tačija. A Vučić je i dalje u sedlu – i na dve stolice istovremeno“, piše autor.

Bavirin ocenjuje da Aleksandar Vučić u srpskom političkom životu igra ulogu „razvodnika“, odnosno da u svojoj stranci i kabinetu spaja i „rusofile“ i prozapadne političare, ukazavši da i jednih i drugih u srpskoj eliti ima mnogo.

Autor za primer prozapadnog političara navodi premijerku Anu Brnabić koja je, kako piše, „celog života radila u atlantskim strukturama“ i „živi u istopolnom odnosu.“

„Ali takvom premijeru Srbije je mnogo lakše da umiruje Evropsku uniju, u koju odlazi gotovo polovina ukupnog srpskog izvoza, a isti je i udeo EU u svim stranim investicijama u Srbiji. A politički je Ana Brnabić apsolutno zavisna od Vučića i nije sposobna za autonomnu karijeru – pored ostalog zbog svoje orijentacije“, piše Bavirin.

Bavirin o slučaju Rada Baste

Zatim, tu su i ocene o ministru ekonomije Radu Basti i njegovim skorašnjim izjavama.

„On se javno založio za uvođenje sankcija, posle čega je čitave sedmice dobijao šamare kako od kolega i saradnika, tako i od opozicije“.

„A zašto je on potreban Vučiću? ‘Gledajte i učite’ – mogao bi da odgovori srpski predsednik u trenutku iskrenosti. Basta je, pored ostalog, potreban i za takve predstave.

„Zvanično, srpski lider negira bilo kakvo učešće u predstavi s Bastom – ‘on je to sam’. Ipak, oni kojima su poznati njegovi talenti, ne veruju baš u to. U svakom slučaju, bilo bi pogrešno misliti da je preko ministra Vučić ‘prikupljao svedočenja’ – proveravao reakciju sistema. Nema šta tu da se proverava, reakcija je predvidiva, sistem kontroliše Vučić. Zato, međutim, sve te reakcije se mogu podneti pod nos evropskim činovnicima i raširiti ruke – eto, sami vidite kako je narod protiv, a šta ja mogu protiv naroda“, piše Bavirin.

„Uživajte u plesu“

Autor smatra da politička igra predsednika Srbije ne bi trebalo da funkcioniše, jer, kako navodi, nisu svi evropski faktori budale. „Ali to funkcioniše. S takvim majstorstvom se rađa“, ocenjuje se u tekstu.

Bavirin ukazuje da nezadovoljne stranke u Rusiji političko manevrisanje Aleksandra Vučića nije ubedilo da iste te stranke insistiraju da se on opredeli, odnosno „da konačno izabere Ruse“. Međutim, autor ističe da bi tim potezom Srbija izgubila značajan deo svoje ekonomije i našla se u izolaciji, „ali od Rusije neće dobiti ništa preko onoga što već ima.“

„Geografija je nemilosrdna nauka“, podvlači Bavirin.

Spoljne kritike predsednika Srbije leže upravo u geografiji, ocenjuje Bavirin, odnosno (ne)razumevanju pozicije „najzapadnije tačke ‘ruskog sveta'“, kako autor naziva Srbiju, pozvavši se na lokalnu krilaticu, „nas i Rusa 150 miliona.“

Srbi imaju sto i jednu ubedljivu zamerku za svog predsednika, ali među njima nije nesposobnost da brani srpske i ruske interese, dodaje.

„Akrobata više i ne sedi na dve stolice, već bukvalno njima žonglira u ringu s mnoštvom histeričnih veverica koje čekaju kada će izgubiti ravnotežu. Možda i hoće, naravno, uz vaše molitve. Ali za sada, kako pesma kaže, ‘ostavite za sada grehe po strani i cenite lepotu igre'“, zaključuje autor.