Dmitrović je za agenciju Mina, kao jedan od modela koji bi se mogao primeniti, navela onaj koji bi proizašao iz ravnoteže sadašnjeg sumativnog i onog kojem se teži – formativnnog vrednovanja postignuća učenika.
U školskoj praksi, sumativna ocena treba da predstavlja zbir celokupnog angažovanja učenika. Ova ocena se zapravo izvodi na osnovu formativnog ocenjivanja. Sumativno ocenjivanje pokazuje koliko je učenik do određenog trenutka naučio, odnosno koje je kompetencije razvio.
Formativno ocenjivanje je redovno i plansko prikupljanje podataka o napredovanju učenika u toku samog procesa sticanja znanja. Za razliku od sumativne ocene koja je usmerena na rezultate, formativno ocenjivanje je vrednovanje samog procesa učenja.
Dmitrović je, u online intervjuu Roditelji pitaju, koji Udruženje Roditelji i agencija MINA realizuju u okviru projekta Roditelji između činjenica i mišljenja, kazala da profesori ponekad namaju dovoljno vremena da u učionici ocene i naprave kompletnu proveru znanja učenika.
Ona je podsetila da je ocenjivanje propisano pravilnikom. Profesori moraju pridržavati normi i ocenjivati učenike na klasifikacionim periodima.
Jedan od zaključaka nedavno objavljene Analize obrazovanja od 2015-2020. godine je da je ocenjivanje učionici ozbiljan problem u obrazovnom sistemu u Crnoj Gori.
Prema mišljenjima intervjuisanih, ocenjivanje u učionicama bilo je najzanemarenije područje u okviru dosadašnjih obrazovnih reformi. Sugeriše se da se uvede formativno ocenjivanje, umesto prenaduvanih sumativnih ocena.
Dmitrović je, govoreći o sugerisanju da se uvede formativno ocenjivanja, kazala da je to tema o kojoj se razmišlja, da nije novina i da je Zavod za školstvo napravio priručnik ocenjivanja u funckiji razvoja i unapređivanja nastave i učenja.
„Jeste to jedan dobar model, međutim možda najbolje bilo naći ravnotežu između sumativnog i formativnog ocenjivanja. A onda moguće i revidirati neka zakonska rešenja, ali to ostavljamo kreatorima politike“, navela je Dmitrović.
Upitana da li smatra da bi se trebalo vratiti na način ocenjivanja na dva klasifikaciona perioda, jer se pojedini nastavnici često žale da je način ocenjivanja kakav sada funkcioniše na kraju tromesečja bespotreban. Dmitrović je kazala da bi, ako bi se primenilo formativno ocenjivanje.
„Ako bi došlo do toga, onda bi se morao revidirati nacionalni okvir ocenjivanja, a o je opet proces. Ako se suoče razmišljanja, iskustva, praksa, onda bi se mogao naći najbolji zajednički model“, kazala je Dmitrović.
Ona nije želela da prejudicira rezultate PISA testiranja crnogorskih učenika u toku prošle godine jer su tajni do dana objavljivanja, ali se nada da bi mogli biti bolji u odnosu na prethodne, kao što je bio slučaj 2018. godine kada je napravljen određeno pomak u odnosu na 2015.
Kako je kazala, rezultati tog testiranja možda nisu uvijek najrealniji, jer učenici nekad i ne završe kompletan test, prešlo se i na digitalnu formu, ali da su definitivno upotrebljivi.
Na pitanje da li je broj đaka sa priznanjem Luča realan i odgovara li rezultatima koje pokazuju i PISA testiranja, Dmitrović je rekla da je to pitanje za sve subjekte u obrazovanju.
„Na PISA testiranju nema ocenjivanja i postavlja se pitanje motivacije učenika, koliko se uključe da urade taj test“, pojasnila je Dmitrović.
Dmitrović je, odgovarajući na pitanje da li u crnogorskom sistemu radi neka analiza postignuća učenika koji su imali Luču u kasnijem školovanju, rekla da misli da to sprovode škole ali da je to njihov individualni pristup.
„Možda bi to mogla da bude sistemska obaveza propisana zakonskom regulativom“, smatra Dmitrović.
Ona je kazala da su eksterni testovi uvek predmet analize na nivou institucija, škola, sistema.
„Što se tiče eksternih testiranja na kraju devetog razreda, to sastavljaju najbolji i najstručniji predmetni profesori iz osnovnih i srednjih škola“, navela je Dmitrović.
Ona je rekla da je kod maturskih ispita situacija drugačija od školske 20/21 godine i predmetne komisije sastavljaju testove koje predlaže Ispitni centar.
Najvažnije znanje, a ne ocena
Dmitrović je naglasila da se nada da će svi shvatiti da je najvažnije znanje, a ne ocena.
Upitana o komentarima da se dešavalo da se na testovima pojavljuju oblasti koje djeca nijesu obrađivala u toku školovanja, Dmitrović je rekla da se ne može govoriti o tome kao pravilu već izuzetku.
„Desilo se u doba korone, jer znate da se nastavni plan i program sprovodi jedinstveno. Međutim nastavnik ima mogućnost da napravi raspored nastavnih jedinica na mesečnom niovu i dešavalo se da neka škola neku oblast realizuje, a neka ne“, dodala je Dmitrović.
Kako je objasnila, škole u neposrednoj komunikaciji sa Ispitnim centrom odmah to reše, jave i nakon toga Centar uradi uputstvo kojim definiše takvu situaciju.
Dmitrović je, govoreći o prijemnom ispitu za upis u srednje škole, kazala da o tome možda treba razmišljati, ali da misli da je polumaturski dobar instrument.
