Ekonomske posledice pandemije su posle tri godine uglavnom popustile, ali to ni izdaleka ne važi za uticaj rata na Nemačku pivredu.
Institut je izračunao će ove godine gubici privrede zbog rata i svih sa njim povezanih ekonomskih problema iznositi 175 milijrdi evra, ili preračunato 2.000 evra po stanovniku.
To realno odgovara približno 4,5 odsto nemačkog BDP. Za tu računicu izvršena je komparacija sadašnje situacije sa funkcionisanjem privrede u svetu bez rata, a samim tim i bez visoke cene energenata i uskih grla u globalnim lancima snabdevanja.
I nemačka razvojna banka „Ka-Ef-Ve” strahuje da se nemačka privreda nalazi pred prekretnicom i da nemačko blagostanje posebno ugrožavaju nedostatak stručne radne snage i umereni rast produktivnosti.
Možda vas zanima
Računice ovog Instituta pokazuju da su Nemci već tokom protekle tri godine morali da se pomire sa znatnim rezovima u njihovo blagostanje.
Već prve godine pandemeije, 2020. godine, gubici privrede su zbog lokdauna dostigli 175 milijardi evra.
Sledeće, 2021. zabeležen je novi gubitak u Bruto domaćem proizvodu od 125 milijardi evra. U 2022. godini taj bi gubitak prema preliminarnim procenama trebalo da bude nešto manji od 120 milijardi evra.
Ukupni gubici nemačke privrede od 2020. do kraja 2023. godine tako dostižu 595 milijardi evra.
Prema oceni IV uzrkok su tri jasno prepoznatljiva problema koji su rezultat krize.
Prvi je stabilnost snabdevanja energentima, zbog čega privrednici strahuju od nestašica ili poremećaja, i to posebno kad je reč o ključnoj infrastrukturi.
Uz to ide i visoka cena struje, gasa, ali i polufabrikata i sirovina, koja ugrožava konkurentnost. Stručnjaci iz IV ukazuju da se ne mogu sva ta poskupljenja proslediti kupcima, i da je zato posledica da mnoga preduzeča odustaju od planiranih investicija.
I konačno, cela ta situacija opterećuje i potrošače, zbog čega privatna domaćinstva manje kupuju, a svaka veća nabavka se, ako je moguće, odlaže za bolja vremena.
„Situacija je i dalje veoma krhka. Ta vanredna situcija će nas pratiti i narednih meseci i opterećivati blagostanje”, ocenio je ekonomista Instituta nemačke privrede, Mihael Gremling.
