U vezi s tim, treba napomenuti da ovaj slučaj ne treba mešati sa obaranjem američkog špijunskog aviona U2 1960. godine, iznad SSSR-a, jer je ta letelica na visini od 21.000 metara pogođena dejstvom rakete sa zemlje.
Avioni iz Lenglija
Amerika je mogla uživo da posmatra obaranje balona i Pentagon je to pretvorio u nacionalni šou – da pokaže mišiće. Avioni F-22 koji su učestvovali u misiji, poleteli su iz baze u Lengliju, u Virdžiniji. To mesto je poznato po Centralnoj obaveštajnoj agenciji – CIA. Piloti koji su učestvovali u misiji, dobili su specijalne pozivne oznake – FRANKO 1 i FRANKO 2. Po poručniku Franku Luku, američkom pilotu iz Prvog svetskog rata koji je oborio 14 nemačkih balona.
Možda vas zanima
Inače, američko ratno vazduhoplovstvo ne želi da otkrije da li je raketa imala bojevu glavu, jer prilikom kontakta sa balonom nije bilo eksplozije. Zbog toga se pretpostavlja da je raketa samo proletela kroz balon, odnosno probušila ga. Takođe, čak ni avion poput F-22 koji po primerku košta 360 miliona dolara nije svemoguć. Sumnja se da njegov radar nije mogao da prepozna balon zbog čega je u akciji morao da učestvuje i jedan F-15 koji je doleteo iz baze „Barns”, u Masačusetsu.
U Pentagonu su proslavili uspešnu misiju jer je ona, u očima javnosti, opravdala investiciju vrednu 67 milijardi dolara. Toliko je plaćeno 187 aviona F-22. Obuka svakog pilota košta 10.9 miliona dolara, pri čemu samo kaciga staje 400.000 dolara. Čak i za američke standarde to je previše zbog toga se mogu čuti kritike upućene Ministarstvu odbrane.
Da podsetimo, kineski balon je prvi put uočen iznad Aljaske da bi ga vetar preko Kanade doveo do Biligsa, u Montani. Ono što je u Americi izazvalo paniku jeste navodna opasnost da balon snimi silose nuklearnih interkontinentalnih raketa. U Montani se nalazi baza „Malstrom” koja upravlja sa 150 takvih silosa.
Ali, to je priča za javnost. Svi podaci o spomenutim silosima su javno dostupni putem interneta. Na društvenim mrežama postoje čak i snimci silosa, sa sve bezbednosnim protokolima.
Najveća nacija ikada
Osim toga, priča o balonu koji je pušten iz Kine da bi špijunirao američke nuklearne vojne potencijale je veoma tanka, da ne kažemo providna. Ipak, ona se odlično uklapa o stereotipima o „najvećoj naciji ikada”. Poznato je da Amerikanci o istoriji i geografiji znaju veoma malo i stoga možda i ne treba da čudi da niko od 24.000 službenika Pentagona nije pročitao neki red o Drugom svetskom ratu i sukobu sa Japanom.
Između napada na Perl Harbur, Gvadarlkanala, Filipina, Ivo Džime i Okinave, i na kraju bombardovanja Hirošime i Nagasakija, postoji deo o japanskim napadima na američko tlo, takozvanim Fu-Go balonima. Japanska carska armija je između novembra 1944. i aprila 1945. pustila više od 9.000 balona punjenih hidrogenom, koji su nosili eksploziv. One su trebale da izazovu velike šumske požare i paniku na zapadu i severu Amerike. Do Kanade, Amerike i Meksika je stiglo oko 300 balona koje je donela pacifička mlazna struja – brzi vetrovi koji duvaju sa zapada na istok, na visinama od devet do 12 kilometara. Upravo ti vetrovi su doneli i kineski balon. Ali, u Pentagonu neko nije bio na časovima istorije i meteorologije mada, najverovatnije je reč o histeriji zbog jačanja Kine i naravno, potrebe da se od svega napravi šou. Ovog puta su uspeli, Amerika vodi 1:0.
