Lazanski je tada najavio da će u slučaju rata u Ukrajini ta zemlja biti podeljena na dva dela, a kao moguću liniju podele naveo upravo reku Dnjepar.
„Možemo li da pretpostavimo, sada možda zvuči fantastično, da će u nekom budućem vremenu neki događaji u Rusiji i neki događaji u Ukrajini dovesti do toga da ove dve države opet požele da se ujedine?
Ili suprotno, zašto ono što je započelo sa Jugoslavijom 1991. godine, i odmah zatim sa Sovjetskim Savezom i Čehoslovačkom, ne može da se nastavi dalje? Odakle uverenje da će Evropa večno biti stabilna? Odnosno, zašto i Ukrajina ne bi mogla da se raspadne?
Istina, Ukrajina je već ostala bez Krima, jer tamo je od 1991. postojala nezadovoljna politička grupacija koja je težila ujedinjenju sa Rusijom i sada je to i dočekala. U istočnoj Ukrajini, uz Ruse i većina Ukrajinaca govori ruski jezik, no to više liči na Irce koji govore engleski, ali sebe smatraju Ircima, ili kao u Belgiji gde polovina stanovništva govori francuski, a sebe smatra Belgijancima.
Dakle, sve je moguće ako NATO uđe u Ukrajinu i pokuša da se približi njenim istočnim granicama, a to je nož pod trbuhom Rusije. Moskva bi trenutno vojno intervenisala i uzela prostor do reke Dnjepar, čime bi Ukrajina bila podeljena. I zbog toga neće biti nikakvog rata između NATO-a i Rusije, jer je Rusija vojno superiorna u tom delu Evrope, a širenje NATO-a na istok pokazaće se kao velika greška Vašingtona.”, napisao je tada Miroslav Lazanski.
On je u jednom od svojih tekstova posle izbora Volodimira Zelenskog za predsednika napisao:
„Politička Evropa je 2014. godine nametnula narodu Ukrajine izbor „ili, ili“, a time i rat. Posle je, posebno posle Minska-2, u Evropi, a još više u SAD, bilo i ima još onih koji misle da upućivanjem vojne pomoći Kijevu mogu vojno promeniti situaciju. „Politička Evropa je 2014. godine nametnula narodu Ukrajine izbor „ili, ili“, a time i rat. Posle je, posebno posle Minska-2, u Evropi, a još više u SAD, bilo i ima još onih koji misle da upućivanjem vojne pomoći Kijevu mogu vojno promeniti situaciju.
„Politička Evropa je 2014. godine nametnula narodu Ukrajine izbor „ili, ili“, a time i rat. Posle je, posebno posle Minska-2, u Evropi, a još više u SAD, bilo i ima još onih koji misle da upućivanjem vojne pomoći Kijevu mogu vojno promeniti situaciju.
No, ukoliko bi NATO isporučio Kijevu neko drugo naoružanje, ili poslao svoje stručnjake za obuku, na strani Donbasa bi mogli da se pojave tenkovi T-80 i T-90, umesto tenkova T-72, pa bi se onda videlo koja raketa šta probija! Ulazak bilo koje jedinice NATO u Ukrajinu doveo bi i do ulaska ruske armije u Ukrajinu.
