Srbi sa Kosova i Metohije ne traže mnogo – samo poštovanje Briselskog sporazuma, poručuje premijerka Ana Brnabić i podseća da garant sporazuma potpisanog 2013. godine jeste Evropska unija.
ma.
Srbi sa Kosova i Metohije ne traže mnogo – samo poštovanje Briselskog sporazuma, poručuje premijerka Ana Brnabić i podseća da garant sporazuma potpisanog 2013. godine jeste Evropska unija.
Pripremila Milica Pujkilović
„To je ono o čemu smo mi pričali već mesecima, dakle da ne mogu naši evropski partneri, na kraju i naši partneri u SAD da tolerišu na taj način jednostrano kršenje svih sporazuma koji su potpisani. Ja se nadam da će svakako doći do nekog dogovora pre 21. novembra“, ističe Brnabićeva.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković upozorava da ceo briselski proces, ukoliko ne bude nekih vidljivih pozitivnih pomaka u sledećim nedeljama, vrlo lako može da bude smatran u potpunosti propalim.
Ništa manje i ništa više, premijerka ne očekuje od toga da se dogovoreno i predviđeno Briselskim sporazumom, pre više od deceniju, i primeni.
„Srbi na KiM ne traže mnogo, oni zaista ne traže mnogo, oni jednostavno traže da se poštuju sporazumi koji su potpisani, da Priština krene u implementaciju“, kaže Brnabićeva.
Šta će biti na stolu
Kako je najavljeno iz Brisela, pregovori će se voditi u dve faze. Analitičari očekuju da se na stolu, pred glavnim pregovaračima, nađe više tema.
„Poziv EU kao medijatora da se obe strane uzdrže od nasilja kao oblika borbe za svoje interese. Druga tema, pretpostavljam da će biti jedna konkretna tema, a to je preregistracija vozila, odnosno trajno rešavanje problema registarskih tablica, jer to je ta kapisla iz koje može da nastane pravi politički, pa nažalost i bezbednosni vatromet. I treća tema, iz diplomatskih razloga – ZSO“, očekuje Dejan Vuk Stanković.
Nastojanje Unije da nametne veću ulogu u rešavanju trenutne situacije na Kosovu i Metohiji, u Centru za evropske politike tumače i kao podsticaj za brže evrointegracije Zapadnog Balkana.
„Ovo pitanje sada dolazi i kao jedna vrsta prioriteta da bi se do neke vrste obostrano prihvatljivog sporazuma došlo, ne bismo li svi zajedno napredovali ka EU. U tom smislu su naročito Pariz i Berlin preuzeli veću ulogu kao dve defakto vodeće države članice“, kaže Milena Lazarević iz Centra za evropske politike.
Kritike da je Unija troma i spora, kaže – ne stoje. Podseća da na spoljnu politiku utiče 27 članica, od kojih pet nije priznalo samoproglašenu nezavisnost Kosova.
