Jovanović je rekao da to nije tema samo za predsednika Aleksandra Vučića, već pitanje koje se prenosi sa generacije na generaciju i zbog kojeg se uvek strada.
„Naša deca su deca koja su rođena u miru i u miru treba da žive. To je naša obaveza. Mir moramo da čuvamo, odluke moramo da donesemo sada, jer nas svako odlaganje dovodi u nepovoljniji položaj. Ne radi se o izdaji. U teškoj smo poziciji, dajte da nađemo neki izlaz iz toga. A izlaz postoji”, rekao je lider LDP za Tanjug.
Uveren je da javnost nije svesna o čemu se radi, a pogotovo da to nisu oni koji sede u Skupštini.
„Nikoga ne optužujem za lošu nameru, ali daleko od toga da se slažem sa onima koji su predsedniku Aleksandru Vučiću, koji je sada na vlasti, unapred podmetnuli kukavičje jaje izdajice. Bojim se da ne prolazimo test realnosti u ovom teškom trenutku”, kaže Jovanović.
Dodaje da ga Beograd i Srbija podsećaju na 1. septembar 1939. kada je Fanđo vozio Formulu 1 Dorćolskim bulevarom pod Kalemegdanom, a niko nije bio svestan da je počeo Drugi svetski rat.
„Njih 100.000, koji su to pratili, nisu bili svesni posledica, niti karaktera toga vremena. Meni se čini da opet ne prolazimo test realnosti, da opet olako donosimo zaključke”, smatra Jovanović.
Kaže da nam je, bez obzira na to ko je na vlasti, skučen prostor i da ne zna šta bi trebalo da se desi pa da se o nečemu ozbiljno razgovara.
„Neću da guram prst u oko i vičem „sada daješ Kosovo, Vučiću”, kao što to kažu drugi i pozivaju na protest na ulici. Hoćemo li opet da branimo Kosovo tako što ćemo kao 2008. srušiti Beograd? To neće ništa rešiti”, poručuje Jovanović.
Naglašava da je Srbija pred istorijskom raskrsnicom, i podseća da su generacije svojim životima plaćale zbog nemoći našeg društva da pronađe rešenje koje bi donelo perspektivu Srbiji i našem narodu na Kosovu.
„Svaki predlog, ako govorimo o Kosovu, je bio lošiji od onoga koji smo pre toga odbili i mnogo bolji od onoga što smo dobijali kasnije. Tadić je rekao da je ono što je dobio Vučić mnogo gore od onoga što je on odbio 2011. Pitao sam ga da li kao predsednik oseća odgovornost zbog onoga što je odbio, a država je 12 godina kasnije dobila nešto mnogo gore”, ističe Jovanović.
Smatra da je politika mnogih stranaka u Srbiji bez suštine, i dodaje da je nezamislivo voditi kampanju bez onoga što je programski odgovor na najveće probleme u tom trenutku – Kosovo, RS, rat u Ukrajini.
„Pogledajte kako se ponašaju opozicioni političari u ovoj zemlji. Govorili su da će Vučić, čim prođu izbori uvesti sankcije Rusiji, a onda su oni tražili da se uvedu sankcije Rusiji. Pa čekaj, do juče si tražio nešto drugo. Fali ozbiljnost, jasni stavovi”, poručuje Jovanović.
Navodi da su neki srpski intelektualci poručili da će krivično odgovarati oni koji potpišu nemačko-francuski sporazum i pita se da li treba da ponovo prođemo ono što smo prošli 1999.
„Kada su se otopili zamrzivači posle NATO bombi i kada su počeli da nam dolaze bližnji u sanducima sa Kosova, onda smo rekli Miloševiću „potpisuj bilo šta”, a zatim smo kapitulaciju proglasili pobedom pobedom”, kaže Jovanović.
Za protivljenje tom sporazumu okrivljuje našu inteligenciju, crkvu, kulturnu javnost, privrednu i ekonomsku elitu, jer, kako je rekao, ćute.
„Suština sporazuma je da nećemo dozvoliti balkanski front, ni zbog Kosova, ni zbog RS i Bosne i Hercegovine, nećemo vam dati rat. Oni hoće da reše problem i shvatili su da u Beogradu niko neće priznati Kosovo i to ne traže od nas. Oni traže odgovore na svakodnevne izazove koje imamo na Kosovu i Metohiji i traže otvoren prostor za zaokruživanje kosovske države bez saglasnosti Srbije”, smatra Jovanović.
Ocenjuje da je ključni nedostatak nemačko-francuskog dokumenta isti kao u svakom drugom – što ne nudi perspektivu ni Srbiji ni regionu.
Pojedinci mogu da donesu neke odluke, ističe, ali ne možete da ignorišete priče o nacionalnom ponosu, ne možete da okrenete glavu pred činjenicom da ostavljate jedno osakaćeno društvo.
Raskomadati Srbiju, a ne ostaviti joj perspektivu, nego samo staviti tačku, je samo nukleus jednog novog problema sutra, zaključuje lider LDP.
„Taj dokument bavi se samo onim što se desilo, a gde je perspektiva. Gde su novi odnosi sa kosovskim Albancima, gde je ono što integriše čitav region, ono što leči Bosnu i Hercegovinu koja krvari, unosi sigurnost u Severnu Makedoniju, otvara perspektivu drugačijih odnosa u Crnoj Gori. Gde je brza traka za Evropsku uniju, gde je ekonomsko i kulturno integrisanje, sportsko integrisanje, gde su pare za najsiromašniji kutak Evrope, za pruge, nove poslove”, pita Jovanović.
Naglašava da na Kosovu i Metohiji živi srpski narod koji nije mogao da ode i pita šta ćemo sa njima.
Kako kaže, čini mu se da je ovo peglanje problema, a da Zapad ne interesuje šta se kuva ispod toga, i šta će biti sutra.
„Oni ne mogu da misle o tome, jer misle o Bahmutu i koliko će tenkova poslati u Ukrajinu. Nama danas fali perspektiva. Morate da lečite ovu zemlju, a ne da pošaljete petoricu da zavrću ruku tamo gde su i Miloševiću, i da kažu šta će se desiti Srbiji”, poručuje Jovanović.