Aleksej Čepa smatra da bi to moguće izvesti, ali tome bi morao,kako kaže da prethodni, referendum. Tako, kaže on, a pišu mediji i ruski i srpski, niko ne bi mogao da kaže da je reč o okupaciji, otimanju i rušenju. Takav scenario je realan misle radikali, koji tvrde da nikada ne bi došlo do Nato agresije i nasilnog otimanja Kosova i Metohije da se tako nešto sprovelo pre 1999. godine.
„To je izvanredan predlog. Poznato je da je SRS od svog osnivanja, osim toga što je poznata kao dosledna nacionalna stranka, rusofilska stranka. Vojislav Šešelj je svojevremeno, devedestih godina predlagao konfederaciju Srbije, Rusije i Belorusije. Na žalost, tada nije bilo sluha da se krene u tom pravcu. Da smo tada iskoračili u tom pravcu, verujem da bi danas bili ‘mala Švajcarska’. Mi smo se oduvek za tako nešto zalagali, za razliku od kompletne navodno nacionalne opozicije, mi se zalažemo za silaženje sa unijatskog puta koji nam je doneo samo glavobolje i probleme u poslednje 22 godine. Zalažemo se za najčvršći ekonomski i vojni savez sa Rusijom, a zašto da ne i ujedinjenje Rusije i Srbije”, kaže za „Politiku” Đurađ Jakšić.
Inicijativa za ujedinjenje Rusije, Belorusije i Srbije je prvi put u visokim političkim krugovima zvanično promovisana 12. aprila 1999. godine i tog dana je Savezna Skupština odlučila da pristupi savezu Rusije i Belorusije. Ta vest nije baš najbolje primljena u Rusiji iako je za tadašnjeg predsednika bila istorijski korak.
„To je odluka koja će dalje jačati povezivanje naroda Jugoslavije, Rusije i Belorusije. Istovremeno, otvara i perspektivu ubrzanom ekonomskom, naučnom, tehnološkom i kulturnom razvoju“, izjavio je tada Slobodan Milošević, predsednik SRJ od 1997. do 2000. godine.