Jeste u Banjaluci turnir bio „250“, ali je konkurencija bila takva da je bez problema mogao da bude iz serije 500. Do prilike da se bori za trofej, Dušan Lajović je morao da eliminiše Novaka Đokovića i to u trećem kolu, zapravo trojicu zemljaka i zaključno sa finalnim duelom, dvojicu igrača koji su rangirani među desetoricom najboljih na svetu.
Satisfakciju za uloženi trud, ali i način na koji je promenio razmišljanje o samom stresu, pritisku i očekivanjima, o čemu je govorio tokom turnira u Banjalici, Lajović je dobio u vidu tek druge ATP titule u karijeri, koja je, u svakom slučaju, veoma uspešna.
Možda vas zanima
Uostalom, 33-godišnji teniser iz Stare Pazove, na svetskom turu je od 2007. godine i više od jedne decenije takmiči se sa najboljim teniserima na svetu.
U vrlo teškim uslovima u Banjaluci – teren je bio veoma spor, loptice teške i zahtevne za udaranje – popularni Duci u finalu je savladao Andreja Ruboljova, koji je u Republiku Srpsku stigao sa osvojenim trofejom sa mastersa u Monte Karlu.
Rus je nakon meča, sumirajući utiske, istakao nešto o čemu postoji konsenzus u svetu tenisera.
– Na skali od 1-10, on je stotka. Vrlo je lojalan. Nikada vas neće slagati, pogaziti svoju reč. Ne samo u tenisu, već ni u životu ne sretnete često takve ljude. Mnogo smo pričali, nije mu bilo lako u poslednje vreme. Osvojio je titulu kod kuće koja mu je bila izuzetno potrebna. Borio sam se do kraja, ali zaslužio je da pobedi – poručio je Ruboljov, stavljajući u fokus ljudske osobine srpskog tenisera.
O Ducijevom kućnom vaspitanju, ljudskim vrlinama i poštenju rado pričaju svi koji ga iole dobro poznaju. Od Novaka Đokovića pa sve do vrhunskih inostranih tenisera.
Nebojša Višković, verovanto najbolji srpski novinar u svetu tenisa, ume tokom prenosa Lajovićevih mečeva da napomene da ga takva kombinacija poštenja i dobrote možda i košta bolje i uspešnije karijere, jer mu manjka tog sportskog bezobrazluka koji ponekad ume da pređe granice pristojnog ponašanja.
Lajović je tenisom počeo da se bavi sa sedam godina u Staroj Pazovi. Kada je malo stasao i fizički ojačao prešao je u Partizan a sa sedamnaest godina počeo je da igra Fjučers i Čelindžer turnire.
Gotovo četiri pune godine, mahom je nastupao na turnirima iz pomenutih rangova, dok je prve zapaženije nastupe na ATP turnirima imao 2011. u Sankt Peterburgu.
Lajović je reprezentativac Srbije od 2012. godine. Godinu dana kasnije bio je deo Dejvis kup reprezentacije koja je igrala finale sa Češkom.
Isprofilisao se kao teniser kojem najviše odgovara šljaka. Uostalom, oba turnira (Umag i Banja Luka) koja je osvojio igrala su se na zemljanoj podlozi.
Korektno se snalazi i na betonu, dok mu trava predstavlja „hod po ledu“.
Krasi ga graciozan jednoručni bekhend, zbog kojeg mu više prijaju sporije podloge. Poslednjih godina više je pažnje posvetio ishrani, svom telu, ali i psihičkoj stabilnosti.
Krenuo je na psihoterapije koje mu mnogo pomažu kako bi mentalno bio stabilan i fokusiran, ne samo kada je reč o profesionalnim izazovima.
Za turnire se, tokom sezone, uglavnom priprema u Barseloni, a to je inostrani klub za koji navija.
Vlasnik je i jednog kafića u Beogradu. Osim tenisa, veoma voli fudbal, a profesionalni uzor mu je Pit Sampras.
Osim titula u Umagu i Banjaluci, najveći uspeh ostvario je u Monte Karlu 2019. kada se plasirao u finale mastersa u kome je poražen od Fabija Fonjinija. Te godine imao je i najbolju poziciju na ATP listi – krajem aprila bio je 23. igrač na svetu.
Na grend slem turnirima najdalje je stizao do četvrte runde na Australijan openu 2021. i Rolan Garosu 2014.
Rođen je 30. juna 1990. Prošle godine je verio Lidiju Mikić, sa kojom je godinama u vezi. Inače, reč je o devojci koja je završila medicinu i radi kao doktorka.
Hose Perlas mu je trener od 2016. godine, a mesto prebivališta u Staroj Pazovi. Uprkos raznim mogućnostima na osnovu kojih bi plaćao manji porez, Lajović je odlučio da ne menja adresu prebivališta i vodi se u gradu u kome je odrastao.
