Suđenje bi trebalo da bude nastavljeno 16. novembra.
Direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Milorad Kojić rekao je za RTRS da već postaje sumnjivo odlaganje početka sudskog procesa u ovom predmetu i da su se porodice žrtava umorile čekajući pravdu.
Kojić kaže da slučaj Dobrovoljačka ima višestruk značaj jer govori o karakteru rata.
„Dobrovoljačka je jedan od četiri događaja koji je odredio sudbinu Srba u Sarajevu i pokazao šta će im se dešavati. Zato Bošnjaci uporno opstruišu ovaj slučaj”, kaže Kojić.
On je istakao da se kroz ovaj slučaj ruši priča o Bošnjacima kao žrtvama u Sarajevu i potvrđuje stradanje Srba u ovom gradu.
„Odnos prema Srbima u Sarajevu od 1992. godine do kraja rata bio je i jeste takav da veća prava imaju psi nego Srbi”, izričit je Kojić.
Osim Mate Ganića, optužnica podignuta 27. aprila tereti i Zaima Backovića, Hamida Bahtu, Hasana Efendića, Fikreta Muslimovića, Jusufa Pušinu, Bakira Alispahića, Enesa Bezdroba, Ismeta Dahića i Mahira Žišku.
Optužnica ih tereti da su 3. maja 1992. godine u Sarajevu izvršili napad na nebranjenu mešovitu kolonu vojnika i civila zaposlenih u bivšoj JNA, koja je bila pod pratnjom mirovnih snaga UN, prenosi Tanjug.
Oni su, navodi se u optužnici, u okviru svojih funkcija i ovlaštenja u vojnim, policijskim i civilnim strukturama, zajedno sa podređenima, planirali, podstrekavali i izvršili ovaj napad.
Prema optužnici, oni nisu sprečili ubistva i ranjavanja vojnika i civila, da su propustili da kazne izvršioce ubistava i ranjavanja, mučili i nečovečno postupali prema zarobljenim vojnicima, da nisu sprečili ni kaznili izvršioce, te da su pomagali počiniocima nakon izvršenog zločina.
