Srbi iz više od 30 američkih država okupili su se na Konferenciji pod nazivom „Jačanje veza“ , u prestižnom Konrad hotelu u Vašingtonu.
Skup Srba iz Svih krajeva SAD
Stigli su iz svih krajeva SAD, od Aljaske, preko Havaja do Vermonta. Bili su tu predstavnici različitih udruženja, uspešni privrednici iz svih sektora poslovanja, od investicionih fondova do industralijalaca. Viđeni su i predstavnici Srpske pravoslavne crkve, naši bivši sportisti, Srbi koji se u Americi bave kulturom.
Šef predstavništva Republike Srpske u Vašingtonu Obrad Kesić, za Sputnjik kaže da su teme skupa od ključnog značaja, ne samo za srpsku zajednicu u Americi, već i za maticu, a najvažnija, kako predstavnici dijaspore mogu da pomognu onima koji žive i biraju vlast u SAD, a odmah zatim Srbima na Kosovu i Metohiji, koji su godinama na vetrometini, a trenutno pod velikim pritiskom politke svetskih moćnika.
„Traži se način kako da se pomogne Srbima, gde god da žive, kako da im se pomogne u svakom pogledu, humanitarno, ekonomski, politički ovde u Vasingotnu, da bi se srpski glas čuo jasno i da bi se pokazalo da su Srbi iz SAD jedinstveni oko ključnih pitanja. Na prvom mestu je pitanje Kosova i Metohije, odlučnost da se odbrani teritorijalni integritet i suverenitet Srbije“, ističe Kesić.
Srbi se ponovo politički organizuju
On dodaje da je za ovu temu važna činjenica da su posle dugog perioda stagnacije Srbi ponovo počeli da se uključuju u javni i politički život Amerike, Srbi se ponovo organizuju i rade zajedno.
„Napravili su značajan napredak što se tiče uticaja, sada, pogotovo u mestima poput Milvolkija, ne mogu da se održe izbori, a da se kandidati iz obe stranke ne obrate našoj zajednici, da ne koriste našu crkvenu salu u toj državi za svoje skupove. To je model koji mislim da i druge zajednice sada trebaju da slede, kroz takav direktni kontakt na lokalnom nivou, jer jedno je imati kontakt sa svojim predstavnicima u Vašingtonu, a drugo u opštinama koje su političarima od ključnog značaja, jer tamo ljudi glasaju“.
Učesnicima se obratio i bivši kandidat za mesto zamenika guvernera u Merilendu, Gordana Šifaneli i objasnila koliko joj je bila značajna pomoć ljudi iz srpske zajednice tokom kampanje, kako je, zahvaljujući njima, pobedila na međustranačkim izborima za predstavnika koji će da se kandiduje u Republikanskoj stranci.
Kesić dodaje da je i ranije bilo velikih skupova dijaspore u Americi, ali da ovakav, sa ovakvim odjekom i konkretnim predlozima delovanja, nikada nije održan.
„Ovde sam od 1992. godine, od tada, ovo je najveći takav skup održan u Vašingtonu. Druga važna stvar, ovo je prvi put da je ambasada Srbije organizovala takav skup. Za nas iz Republike Srpske je značajan zato što smo dali svoj doprinos, bili smo i sponzori prijema u petak uveče i prikazivanja dva filma, naših autora iz Čikaga, „Sladoled“. Drugi film „Strahinja Banović“, koji je dobio najveće pohvale kritike u Evropi, sada je nekoliko puta prikazan ovde u SAD“, kaže Kesić.
Ambasada otvorena za sve predloge
On dodaje da je ambasador Srbije u SAD Marko Đurić razgovarao sa gotovo svim učesnicima koji su želeli da ostvare direktan kontakt sa ambasadom, da iznesu svoje stavove, predloge ili da potraže pomoć jer žele da svoj novac ulože u posao u Srbiji.
„Bili su tu i judi koji su već uložili u Srbiji i već imaju jedan broj zaposlenih, ali i oni koji planiraju to da urade, to je bila i tema jednog od panela. Otvoreno se govorilo o mnogo korisnim stvarima za ljude koji razmišljaju da ulažu i onome što država Srbija treba da učini da bi olakšala Srbima iz Amerike koji žele da ulažu u svoju maticu“.
Gost iz Apolo programa
Skupu je prisustvovao i jedan od osnivača organizacije SAVA PAK Dejvid Vujić koji je dobio i odlikovanje „Majka Srbija“.
„Vujić je nagrađen ne samo zbog važnog učešća u Apolo programu, već i za svoj rad sa našom zajendicom, a jedna od zasluga je to što je suosnivač organizacije koja je ponovo postala vrlo aktivna na političkom polju“, objašnjava naš sagovornik.
Kultura jednako važna
On kaže da je zaključak političkog delovanja Srba u Americi, koji može promeniti mnogo toga i za Srbe u Srbiji, da nastave da se fokusiraju na aktivizam na lokalnom nivou, jer najvažniji kontakt sa predstavnicima u Vašingtonu počinje upravo kod kuće.
Važan segment skupa bila je kultura, odnosno, kulturne aktivnosti koje nisu usmerene usmerene samo na naše ljude, već su namenjene široj javnosti. Zaključeno je da oni koji se bave promocijom srpske kulture, posebno u Vašingtonu, treba da imaju veću pomoć države Srbije.
Kesić kaže da je ovaj skup bio itekako koristan, ali da je ovo tek početak:
„Uvek je sakupljanje od velikog značaja, ali mnogo veći značaj ima ono što se dogodi kasnije. Postoje velika očekivanja da će komunikacije da se nastave, da će projekti koji su započeti na ovom skupu, recimo, proširenje škole srpskog jezika, da zaživi. Direktor Uprave za saradnju sa dijasporom Arno Gujon imao je razgovore sa predstavnicima naših škola, za sada su dve priznate od lokalnih, odnosno državnih vlasti“.