Sarajevo – U Sudu BiH konačno je počelo dva puta odlagano suđenje članu ratnog Predsedništva BiH Ejupu Ganiću i još devetorici nekadašnjih visokih bošnjačkih vojnih i policijskih funkcionera optuženih za zločine počinjene nad pripadnicima JNA 3. maja 1992. godine u sarajevskoj Dobrovoljačkoj ulici. Tada je ubijeno osam vojnika i civila, 24 su ranjena, a više desetina ih je zarobljeno, a potom mučeno i zlostavljano.
Na glavnom pretresu, održanom u sredu, tužilac Mladen Vukojčić rekao je da će tužilaštvo „tokom postupka dokazati da su optuženi počinili ratni zločin protiv pripadnika JNA” koji su se pod pratnjom mirovnih snaga UN mirno povlačili iz Sarajeva u mešovitoj koloni, koja „nije bila legitiman vojni cilj”. Dokazaće, kaže on, da su Ganić i ostalih devet optuženih „krivi po komandnoj odgovornosti i da nisu ništa učinili da se ovaj zločin spreči”, iako su mogli. Jedan od ključnih dokaza tužilaštva biće i presretnuti razgovori.
„Ganić je, suprotno odluci predsedništva i sporazumu koji su 27. aprila 1992. godine potpisali tadašnji predsednik Predsedništva RBiH Alija Izetbegović i komandant Druge vojne oblasti Milutin Kukanjac o mirnom povlačenju pripadnika JNA, izdao naredbu da se kolona vojnika napadne”, stoji, između ostalog, u optužnici koju je pročitao tužilac Vukojčić, uz napomenu da „Ganić jeste bio ovlašćen da zamenjuje Izetbegovića, ali nije bio ovlašćen da menja i odluke iz sporazuma”.
Branioci optuženih za dešavanja 3. maja 1992. godine u Dobrovoljačkoj, koja su u velikoj meri odredila dalji tok građanskog rata u BiH, tvrde da su „svi navodi tužilaštva netačni” i da će „dokazima srušiti potvrđenu optužnicu”, za koju neki od njih kažu da je „politička”, a neki da je „ona najbolja odbrana za optužene”. Ganićevoj odbrani, konkretno, ne dopada se što je Tužilaštvo BiH u ovom predmetu angažovalo veštake iz Banjaluke, a pojedinim optuženima zasmetalo je što se u optužnici na nekim mestima koristi ekavica, pa su tražili da se prevede na „bosanski”. Sudsko veće je taj predlog odbacilo kao neosnovan.
Lejla Čović, koja brani prvooptuženog Ganića, uverena je da će odbrana uspeti da dokaže da njen klijent nije kriv za događaje u Dobrovoljačkoj. U uvodnoj reči ona je istakla da Ganić „ne snosi nikakvu odgovornost” i da „tužilaštvo izvrće činjenice”, te da je istraga trajala mimo zakonskih rokova. Svi dokazi priloženi uz optužnicu, prema njenim rečima, postojali su i ranije. Novo je, kaže ona, jedino veštačenje Instituta „Zenit” iz Banjaluke, čiji se zaključci „protive opštepoznatim činjenicama i logici”.
U postupku suđenja u predmetu „Dobrovoljačka”, za koje mnogi kažu da će trajati godinama, biće saslušano i 277 svedoka. Osim Ganića, za zločin počinjen pre nešto više od 30 godina, optuženi su i Zaim Backović, Hamid Bahto, Hasan Efendić, Fikret Muslimović, Jusuf Pušina, Bakir Alispahić, Enes Bezdrob, Ismet Dahić i Mahir Žiško.