On je u autorskom tekstu za današnju „Politiku“, naveo da je Beograd i rečju i delom nebrojeno puta pokazao da je dosledno posvećen dijalogu, ali da je sada vreme da tu vrstu posvećenosti konačno pokaže i Priština.
Objašnjava da su svi potrebni osnovni elementi za formiranje ZSO sadržani u samom Prvom briselskom sporazumu i u još tri dodatna sporazuma koji se odnose na ovu temu.
Možda vas zanima
„Svaki predlog odstupanja od slova sporazuma zapravo je samo eufemizam za odbijanje primene. Reč je o javno dostupnim sporazumima, a sam proces njihovog usaglašavanja bio je i dug i mukotrpan, i neretko su se danima lomila koplja oko svake reči ili znaka interpunkcije. Tako da dogovoreni sporazumi o ZSO ne mogu da podležu proizvoljnim podešavanjima i izmenama. ZSO je samo ono što je dogovoreno u Briselu, sa jasno definisanim nadležnostima – i ništa manje od toga“, zaključio je Petković.
Kako je rekao Beograd nema nameru da ponovo pregovara o ispunjenju onoga što je već garantovano postignutim sporazumima i čija je implementacija detaljno razrađena istim tim dokumentima.
„Takođe, imamo i obavezu i pravo da istrajemo u stavu da ispunjenje već preuzetih obaveza ne može da bude uslovljeno postizanjem novih dogovora u okviru dijaloga, naročito u okolnostima u kojima je Beograd u dobroj veri i u potpunosti ispunio sve svoje dosadašnje obaveze“, napisao je Petković.
Direktor Kancelarije za KiM je podsetio da kada su u martovskom pogromu 2004. godine, hiljade albanskih ekstremista krenule u obračun sa svime što je srpsko na Kosovu i Metohiji,da je jedna stvar čak i najvećim skepticima postala „belodano jasna“ – da su Srbi samim svojim postojanjem „trn u oku ideologa separatističkog pokreta u našoj južnoj pokrajini“.
„Konstantno obespravljivanje našeg naroda, pažljivo dozirani, ali stalni i dosledni napadi na Srbe i njihovu imovinu, pravno nasilje, kampanja mržnje prema svemu srpskom, koje nisu pošteđeni čak ni srpski proizvodi na rafovima prodavnica, pravo su lice onoga što nepopravljivo neiskreni i cinični prištinski političari opisuju kao ‘najmlađu evropsku demokratiju’. U odsustvu demokratije i svakog nagoveštaja da je bezbedan i dostojanstven život za Srbe na KiM moguć, a iz prirodnog poriva jednog naroda da opstane, rođen je politički koncept ZSO“, napisao je Petković.
Kako je pojasnio Beograd je taj koncept stavio u samo središte dijaloga koji se sa Prištinom odvija uz posredovanje Evropske unije o naglasio da je ZSO posvećeno prvih šest od ukupno 15 tačaka Prvog briselskog sporazuma.
„Ona, dakle, nije bila jedna od tema, već je bila ključna i centralna tačka dijaloga koji je doveo do potpisivanja tog sporazuma i do danas je za nas ostala nešto na čemu svaka pomisao o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i situacije na terenu mora da počiva. Jer, naglašavam još jednom, ideja o ZSO nije politički luksuz i kapric, već način da Srbi na KiM fizički opstanu i budu intitucionalno zaštićeni od opasnog i agresivnog delovanja ekstremista u Prištini“, kaže Petković.
Prema njegovim rečima, koliko je borba predsednika Srbije Aleksandra Vučića za ZSO bila ispravna, najbolje pokazuje „decidan stav“ Prištine da po svaku cenu izbegne ispunjenje ove svoje obaveze.
„Iskustvo nas uči da ono čemu se Priština tako snažno odupire, po pravilu je u interesu srpskog naroda. Da je ZSO naša nasušna potreba, potvrđuje i eskalacija nasilja protiv srpskog naroda na Kosovu i Metohiji kojoj smo svedoci proteklih meseci“, napisao je Petković za Politiku.
Kako je rekao tvrdoglavo odbijanje Prištine da srpskom narodu kroz formiranje ZSO pruži garancije opstanka traje skoro 10 godina, a posledica je, ne samo prolongiranje faktičkog vanrednog stanja u kojem Srbi na KiM žive od 1999. već i „sveprožimajuća agonija čitavog društva na KiM“.
Možda vas zanima
„To društvo je postalo trajni talac ideologija i politika mržnje koje se proizvode u Prištini. Pri tom, koncept ZSO ni na koji način ne ugrožava Albance na KiM. Da je ona formirana pre nešto više od 9,5 godina, kad joj je i bilo vreme, danas bismo na terenu imali stabilnije i bezbednije prilike u društvu u kome je smanjen međuetnički jaz. Toliko je rana moglo da bude zaceljeno i problema da bude rešeno samo da je Priština bila voljna da ispuni ono na šta se obavezala, ili da je EU želela da u punom kapacitetu bude garant potpisanog i osigura sprovođenje Prvog briselskog sporazuma“, naglasio je Petković.
Direktor Kancelarije za KiM dalje navodi da je razloge za takvo postupanje Prištine moguće tražiti samo na polju iracionalnog, odnosno u činjenici da je „mržnja prema Srbima i svemu srpskom toliko duboko ukorenjena u ideologiju albanskih političara na KiM da ne može sama od sebe da izbledi i nestane protokom vremena“.
„Nekada je ta ideologija skrivena između redova, a neretko je, kao u slučaju Aljbina Kurtija i njegovog Samoopredeljenja, javno deklarisana esencija političkog delovanja. Šta više, danas je antisrpska politika Aljbina Kurtija postala samo središte njegove vladavine u Prištini, a da to nisu ni ekonomija ni privreda niti vladavina prava“, piše Petković.
Kako kaže u samom briselskom dijalogu predstavnici Beograda nikada u proteklih 9,5 godina nisu prestali da se dosledno i odlučno bore za Zajednicu srpskih opština, kao i da je ona za srpsku stranu bila tema na svakom sastanku, jer, naglašava Petković, ne može biti kompromisa oko najelementarnije humanosti i zahteva da našem narodu bude dozvoljeno da traje i postoji tamo gde kontinuirano živi vekovima.
„Na čemu možemo da gradimo buduće srpsko-albanske odnose, ako našem narodu ne može da se da čak ni takva garancija?“, pitao je Petković.
Kako je rekao, uprkos stalnom insistiranju Beograda na doslovnoj primeni svih odredaba Prvog briselskog sporazuma, kao i pratećih sporazuma iz 2013. i 2015. godine koji regulišu pitanje formiranja Zajednice srpskih opština, do danas nije postignut nikakav formalni pomak po tom pitanju.
„Kako bez formiranja ZSO objektivno nije moguće ostvariti bilo kakav suštinski napredak ni po kojem drugom pitanju od značaja za proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine, našli smo se, ne našom voljom i krivicom, u nekoj vrsti zamrznutnog konflikta, a on je pretio da preraste u pravi konflikt širokih razmera svaki put kada bi se neodgovornim i neuračunljivim političarima u Prištini za time ukazala potreba“, kaže Petković.
Dodaje da će se „čitaoci ovih redova“ sa razlagom zapitati: ali gde je u svemu tome Evropska unija, i nije li ona posredovala u razgovorima i bila garant sprovođenja dogovorenog?
„Između ostalog, Beograd je od EU posrednika tražio da neodložno ispune svoju obavezu iz člana 21. Opštih principa iz 2015. godine, koji eksplicitno propisuje obavezu EU da – odmah pošto Upravljački tim za izradu Nacrta Statuta ZSO i završi rad na tom dokumentu – sazove sastanak Dijaloga na visokom političkom nivou na kojem bi taj dokument bio prezentovan Beogradu i Prištini. Ta obaveza je citiranim sporazumom predviđena kao prvi korak u procesu formalnog početka formiranja ZSO“, rekao je Petković.
Možda vas zanima
On pojašnjava da iako je u aprilu 2018. godine EU službeno potvrdila mandat Upravljačkog tima da počne rad na izradi Nacrta Statuta i uprkos tome što je u avgustu 2018. godine Upravljački tim službeno obavestio Brisel da je završio svoj posao po ovom pitanju, EU posrednici još uvek nisu postupili u skladu sa pomenutom obavezom iz člana 21. Opštih principa.
„Biće prilike da posebno govorimo o razlozima za dosadašnje nedovoljno efikasno delovanje EU, koja je umesto insistiranja na formiranju ZSO, a time i na suštinskoj deblokadi procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine, radije birala da apeluje ‘na obe strane’. Do promene u narativu EU i drugih zainteresovanih strana na Zapadu, kada je reč o ZSO, došlo je postepeno u poslednjih nekoliko meseci, da bi tek unazad nekoliko nedelja te poruke prerasle u sasvim eksplicitan zahtev Prištini i Kurtiju za ispunjenje obaveza. Umesto odgovora Prištine, na delu je neka vrsta diverzije u kojoj iznenada svi u Prištini imaju mišljenje (uključujući i pojedine strane nevladine organizacije) o tome kako bi ZSO trebalo da se zove, kako bi trebalo da bude strukturisana i sa kojim nadležnostima.“, kaže Petković.
