Šta je uopšte normalan život? Verovatno, putovanje autobusom a da vas pri tome niko ne zasipa kamenicama zato što je na njemu ćirilični natpis. Bilo bi normalno ići na groblje koje nije porušeno već je održavano i sačuvano…, napisao je Handke.
Dalje piše da je istina, nažalost, da ovi ljudi ne nalaze grobove, već ruševine i zmijska legla u njima…Ali oni u toj tragediji i dalje nose svoju „normalnost“ koju im drugi uskraćuju, nose u sebi sva ljudska osećanja, poneko još ima želju da se ponekad nasmeje.
„Njihov život jeste pretvoren u beskrajnu noć, ali oni u njoj i dalje postoje bez obzira na to što zora možda neće svanuti. To je moja epopeja našeg vremena, slika i prilika sveta u kome živimo, a ovi ljudi su najveći tragičari i junaci današnjice!“, naveo je Handke