Inače, u Pentagonu predviđaju da bi Rusi mogli da pokrenu veće ofanzivne akcije već sredinom, marta. Najmanje mesec dana pre nego što je to ranije bilo očekivano.
U tom smislu navodi se da je zima u Ukrajini blaža nego ranije, sa manje padavina. U skladu sa time i zemljište se brže drenira i suši tako da teška vojna vozila mogu ranije da se kreću i van asfaltnih puteva.
Manje padavina, sneg se topi ranije
Kako se navodi u komandi američkih oružanih snaga, Ruski napad na Kijev nije uspeo upravo zbog klimatskih promena. U Moskvi nisu računali da se sneg sada topi dva meseca ranije nego pre 80 godina. Ruska vojska zbog raskvašenog zemljišta nije uspela da razvije snage za okruženje Kijeva, kada je napad iz pravca Gostomela već bio blokiran. Zbog toga je tehnika ostala zaglavljena u koloni dugačkoj 60 kilometara, između Pribirska, Ivankiva i Irpina. Osim toga, ruski napad bio je ograničen na oskudnu putnu infrastrukturu koja prolazi kroz Pripjat, najveću močvaru u Evropi. Rizik se nije isplatio.
Da se vratimo na Krim i eventualni pokušaj Ukrajine da vojnim putem povrati to poluostrvo.
Krim je prirodna tvrđava koju je veoma teško osvojiti. Sa svih strana je okružen morem, osim uskih kopnenih veza na severu, pri čemu je kod Perekopa, prolaz širok maksimalno sedam kilometara.
Kroz istoriju su se tu odbijale bitke sa desetinama hiljada žrtava. Nakon revolucije u Rusiji, Beli, pod komandom Vrangela su se povukli na Krim i blokirali ulazak Crvene armije na poluostrvo, dok 140.000 civila nije evakuisano u Istanbul.
Nakon napada Nemačke na Rusiju 1941. godine, snagama pod komandom Fon Manštajna trebalo je sam meseci da osvoje Krim. Nemci i njihovi saveznici Rumuni imali su 30.000 mrtvih, ranjenih i nestalih.
Kada je SSSR promenio tok rata u svoju korist, Krim je oslobođen uz gubitak 96.000 crvenoarmejaca i 84.000 Nemaca i njihovih saveznika.
Iz navedenog, Krim je veoma teško osvojiti, ali uz ogromne žrtve.