Jedna obaveštajna služba je, prema saznanju našeg sagovornika, nedavno dogovarala s iskusnim pripadnicima Tačijeve ilegalne Obaveštajne službe Kosova (ŠIK) i nekim kriminalcima da, ako budu procenili da je to potrebno, izvedu napade na pripadnike parapolicijskih specijalnih jedinica na severu ili čak na međunarodno prisustvo.
„Za sve to bi, naravno, optužili Srbe. Nakon toga, usledila je i provokacija sa dronom koji je bio izviđački ili je mogao da bude i dron-kamikaza ili da nosi neku eksplozivnu napravu. Imamo sada i prisustvo u regionu jedne firme, privatne obaveštajne kompanije koja radi za jednu od zemalja Kvinte. Treba sa tim povezati i timove za hibridno delovanje u Crnoj Gori i u Albaniji i onda situacija postaje jasna – mi moramo od svega toga da zaštitimo naš narod i da ceo proces održimo u fazi mira.“
Zapad na potezu…
Zbog poslednjih događaja na severu Kosova, dodaje on, može da dođe do ugrožavanja stabilnosti srpskog naroda, ali ne našom krivicom. Stvoren je, kaže naš sagovornik, vakuum u funkcionisanju privremenih institucija samouprave i postoji opasnost da Aljbin Kurti sa svojim specijalnim parapolicijskim delovanjem ovlada tim institucijama i policijskim stanicama i da kažu da su integrisali sever Kosova u tzv. državu Kosovo što bi izazvalo proteste Srba.
I pored dobre saradnje sa pripadnicima KFOR-a, Drecuna zabrinjava činjenica da je KFOR dozvolio da tridesetak pripadnika takozvanih kosovskih bezbednosnih snaga nedavno prvi put uđe na sever Kosova što je suprotno dogovoru iz 2013. koji je Hašim Tači potpisao sa Jensom Stoltenbergom.
Predstavnici srpskog naroda su izlaskom iz institucija povukli, smatra Drecun, samoodbrambeni politički potez sa ciljem da sebi obezbede koliko-toliko normalan život i da opstanu na tim prostorima. Sada je, kaže, na Zapadnom delu međunarodne zajednice, posebno na zemljama Kvinte i na Prištini, kako će se nadalje ponašati.
Treba podsetiti na bitnu činjenicu, a to je da su Srbi u privremene institucije Prištine ušli upravo na osnovu Briselskog sporazuma koji je usvojen u kosovskoj Skupštini, navodi Drecun. Zbog toga je i nelogično što Aljbin Kurti kaže da ne želi da ga realizuje i da on za njega ne važi.
„Ako ne postoji sporazum, zašto onda pozivate Srbe da uđu u privremene institucije samouprave? Zanimljivo je da američki ambasador sada kaže da mora da se reši problem, a ne da se odloži odluka o registarskim tablicama, pitam se zašto su uopšte i prekidali traženje rešenja? Smatram da je problem koji je stvoren zbog registarskih tablica zapravo bio njihova želja da sve iskoriste za malo širu destabilizaciju,“ rekao je naš sagovornik.
Teško ponovo do pregovora u UN
EU sa mandatom UN vodi pregovore Beograda i Prištine, naglašava on i dodaje da je pitanje političkih mogućnosti da li bi ovdašnja vlast mogla da vrati dijalog u UN. Drecun kaže da mu se čini da nam takva politička avantura nije potrebna već da treba da se fokusiramo na zaštitu srpskog naroda i obezbeđivanju uslova da on živi u miru. Srbija je, smatra, pritisnuta sa dve strane – da uvedemo sankcije Rusiji i da prihvati formulu „dve Nemačke” za tzv. Kosovo.
„Međutim, Srbija je i pod pritiskom zbog Republike Srpske, mnogi pokušavaju da podriju korake aktuelne vlasti i protiv nje se vodi pravi hibridni rat, posebno na informacionom planu. I pored svega toga, najosetljiviji smo na direktno ugrožavanje opstanka srpskog naroda na Kosmetu. Kurti može da ide do granice dokle mu se to odobri. SAD žele kontrolisanu situaciju i zbog Ukrajine ne žele novo žarište što ne mogu da kažem za Nemačku ili Veliku Britaniju. Nemačko-francuski predlog o KiM je potez koji direktno izaziva unutrašnju destabilizaciju Srbije pogotovo kada se ima u vidu većinsko raspoloženje građana naše zemlje”, naglasio je Drecun.
Srbija raspolaže značajnom vatrenom moći
On podvlači da su odbrambeni kapaciteti naših policijskih i specijalnih jedinica poslednjih godina podignuti na veoma efikasan nivo, da raspolažemo značajnom vatrenom moći i obučenim ljudstvom ali ima još prostora da se sistem doradi. Ipak, on naglašava da Srbija ne planira nikoga da napada već traži na osnovu Rezolucije 1244 da se obezbedi sigurno okruženje za sve.
„U poslednjoj istanci, ako bi se, ne daj Bože, desila situacija koja bi ličila na novi pogrom, a da KFOR i EULEKS ne mogu ili ne žele da zaštite srpski narod, Srbija ne bi organizovala molebane, već bi upotrebila sve što joj je na raspolaganju da zaštiti svoj narod ali daleko je od toga“, kaže Milovan Drecun za Sputnjik.
