Zahtev da se pitanja tri opštine na jugu Srbije uključe u dijalog Beograda i Prištine, koji su albanski lideri tzv. Preševske doline izneli u Stejt departmentu uvod je u obećani razgovor sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom.
Put do Lajčaka, po rečima albanskog poslanika u Skupštini Srbije Šaipa Kamberija, vodi preko specijalnog izaslanika SAD za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara.
Traže reciprocitet, a ukidaju prava Srbima
Nastojanja Albanaca da nepostojeći problem tzv Preševske doline uvuku u pregovore između Beograda i Prištine, po mišljenju predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju Milovana Drecuna nisu novijeg datuma.
Foto: © AFP 2022 / DIMITAR DILKOFF
Oni to, ukazuje naš sagovornik, najčešće čine na način da porede situaciju sa Severom, zahtevajući ista prava za Albance u Srbiji koja imaju Srbi na KiM. Insistiranje na reciprocitetu svojevrstan je nonsens.
„Srbi su potpuno obespravljeni na KiM za razliku od Albanaca na jugu centralne Srbije. Ne samo Priština već i Tirana i albanski politički lideri u centralnoj Srbiji procenjuju da se ulazi u neku završnicu rešavanja kosovskog problema i da bi trebalo ojačati pozicije Prištine tako što bi se insistiralo da se čitava priča proširi na ove tri opštine ne bi li se izvršio dodatni pritisak na Beograd da napravi nekakve ustupke“.
Taoci Prištine i Tirane
Za Beograd, zahtevi koji dolaze sa albanske strane su, kaže Drecun, neprihvatljivi, kao što su, uveren je, neprihvatljivi i za zapadni deo međunarodne zajednice koja ne deli mišljenje Albanaca da bi to pitanje trebalo da se nađe u razgovorima između Beograda i Prištine.
„Priština, što je posebno vidljivo poslednjih nekoliko godina intenzivno nastoji da se predstavi kao zaštitnik Albanaca koji žive u centralnoj Srbiji, kao neko ko može da govori u njihovo ime i radi na projektima poboljšanja njihovog kvaliteta života. Na žalost ta priča prolazi među albanskim političkim liderima jer oni umesto da se, ako su nezadovoljni, okrenu Beogradu i institucijama države Srbije, oni prihvataju da budu taoci igara Prištine i Tirane u razrešenju kosovskog problema“.
Budžet za lobiranje
Kada je reč o pokušajima Albanaca sa Kosova i centralne Srbije da posredstvom Gabrijela Eskobara animiraju pažnju američke i evropske javnosti po pitanju statusa tzv. Preševske doline, Drecun kaže da razumevanje na tim adresama postoji, oni bi već dobili podršku.
Foto : Kosovo onlajn/skrinšot
„Radi se o pokušaju lobiranja i pritisaka i na EU i na SAD, nemojte zaboraviti da je Priština nedavno izdvojila 35 hiljada dolara upravo za te aktivnosti lobiranja albanskih političkih lidera centralne Srbije. Oni sa tim novcem idu u SAD, troše ga tamo, naravno da ne govorimo o novcu koji obezbeđuje albanska dijaspora ili mafija za njihove aktivnosti“.
Pokušaj Albanaca da dobiju podršku od administracije u Vašingtonu i EU, osuđen je, kaže Drecun, na neuspeh, ali čak i u okolnostima da takva podrška iz Brisela i Vašingtona ne izostane, za Srbiju bi tako nešto, zaključuje Drecun, bilo neprihvatljivo.
