Oštrim i nimalo diplomatskim jezikom u ovom non-pejperu, koji je napisao zapadni diplomata duboko uključen u proces pomirenja između Kosova i Srbije, postalo je jasno šta Kosovo i Srbija gube ako napori Zapada da uspostavi mir u regionu budu suočeni sa odlaganjem i namernim blokadama Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija.
Podeljen na 11 odvojenih delova i sa preko 20 podtačaka, non-pejper na šest stranica koji, prema izvorima AP-a, sumira sve sa čim se Kurti i Vučić suočavaju, više se fokusira na razjašnjavanje kobnih posledica nepotpisivanja Osnovnog sporazuma na osnovu Evropskog predloga.
Možda vas zanima
Jedan od najvažnijih delova dokumenta naslovljen je „Dinamika napred – neuspeh nije opcija“, gde se jasno ističe da Evropska unija i Zapad više nemaju nameru da budu posmatrači u „taktici odlaganja“ i „taktici blokiranja“ za koje kažu da ih koriste Srbija i Kosovo.
Tamo piše da ako Kosovo, ili Srbija, ne budu konstruktivni partneri i ne potpišu sporazum, onda „to znači zaustavljanje procesa integracije i potencijalni preokret odnosa sa EU i posledice koje to nosi“.
Prema ovom dokumentu, „Kosovo ne može da pretenduje da nastavi da uživa apsolutnu zaštitu od zapadnog sveta, koji je od vitalnog značaja za njegovo postojanje, i da istovremeno okleva da prigrli zapadne napore za trajni mir“.
Sve dok „Srbija ne može da teži da nastavi da uživa u finansijskim, ekonomskim i političkim prednostima postojećih sporazuma i da istovremeno podriva napore Zapada za trajni mir“.
Dokument takođe jasno stavlja do znanja Srbiji da je „kockanje lažnim nadama da će se jednog dana, u budućnosti, NATO i EU urušiti, omogućavajući tako ponovnu okupaciju Kosova, recept za katastrofu“.
Zapadne države u ovom dokumentu jasno stavljaju do znanja da su izuzetno uključene i da traže potpisivanje sporazuma koji je „minimalno ambiciozan“, pa će, ako naiđu na blokade i druga odlaganja, biti veoma rigorozni u pristupu, jer neuspeh ovog procesa ozbiljno narušava kredibilitet EU i kredibilitet čitavog zapadnog sveta.
Zbog toga će na sledećem sastanku strane „biti obaveštene o ozbiljnim posledicama ukoliko predlog bude odbačen“, a zapadnjaci će bez oklevanja početi da koriste štapove, jer ukoliko se ikakvo oklevanje pokaže to bi se moglo protumačiti kao nedostatak posvećenosti.
Još jedan hitan potez biće određivanje jasnog datuma za potpisivanje.
„Bez određenog datuma, trajno odugovlačenje, kašnjenja i blokade će ponovo upravljati/dominirati procesom, ismevajući nemoć Evrope i zapadnog sveta“, navodi se u dokumentu do kojeg je došao Albanian Post.
To je razlog, tvrdi se u dokumentu, da se Zapad tako snažno angažuje, jer je „alternativa gore rečenom prihvatanje da zapadni svet nema uticaja”.
Pošto „šatl diplomatija” neće imati željeni efekat, onda se poslednja karta čuva kao poslednji napor.
„Ako strane oklevaju, organizuje se evropska konferencija (po uzoru na prošla iskustva) kao poslednji pokušaj da se strane ubede“, navodi se u dokumentu.
Čak i Zajednica opština sa srpskom većinom ima rezervisanu tačku u ovom dokumentu.
Ponavlja se da to predstavlja neotuđivu obavezu Kosova, dok se navodi da „politički predstavnici Kosova, civilno društvo i istaknuti pojedinci i organizacije moraju biti deo budućih suštinskih sveobuhvatnih diskusija usmerenih na pronalaženje konsenzusa o prihvatljivom modelu za Asocijaciju predviđenu sporazumom iz 2013. godine“.
Pošto je u prošlosti dokazano da osnivanje Asocijacije i Osnovni sporazum predstavljaju isti napor, dokument jasno ističe da su to dva odvojena i paralelna procesa koja se ne spajaju.
U tački „Dinamika napred – pristup na više koloseka“ navodi se da „sprovođenje svih prethodno postignutih sporazuma (uključujući i Asocijaciju) i aktuelni evropski predlog jesu i treba da se tretiraju kao dva odvojena procesa, olakšana na dva paralelna puta“ .
„Prvi put“, pojašnjava dokument, je „sprovođenje svih prethodnih sporazuma“, dok je paralelni, „drugi put“ – „Evropski predlog“.
U ovom delu dokumenta najavljuje se i uspostavljanje Mehanizma za praćenje koji će funkcionisati po setu „principa da se strane nagrađuju ili kažnjavaju u zavisnosti od njihove posvećenosti u sprovođenju procesa“.
U ovom non-pejperu se ističe da su zapadnjaci već upoznati sa taktikom Vučića i Kurtija za odugovlačenje procesa.
Međutim, prema Kurtiju je oštriji jezik.
Neprihvatljive su taktike odlaganja (Srbija: prvo Asocijacija, pa Evropski predlog) i taktike blokiranja (Kosovo: prvo sigurna garancija priznanja od 5 zemalja EU koje ne priznaju, pa onda Evropski predlog).
Povodom zahteva Kosova za garanciju priznanja od 5 zemalja EU koje ne priznaju nezavisnost, utvrđeno je da je nemoguće dati takvu pismenu garanciju, pošto je svaka od država suverena u svojim odlukama, međutim poznato je da su svih 27 Zemalja članica EU za Evropski predlog.
Ali, uprkos činjenici da takve garancije kakve traži Kosovo ne mogu da se daju, dokument ipak nudi pozitivan scenario po ovom pitanju.
„Za neke od ovih država saglasnost Srbije na evropski predlog dovoljan je osnov da se odnosi sa Kosovom odmah podignu na pune diplomatske sporazume“, navodi se u dokumentu u delu u kojem se pojašnjava stav petorke koja ne priznaje Kosovo.
„Ako ne ranije, kada Kosovo postane članica Saveta Evrope i drugih međunarodnih organizacija kao direktan rezultat Evropskog predloga, zemlje koje ne priznaju nezavisnost Kosova će se pridružiti stavu drugih država članica EU (koje priznaju Kosovo)“.
Drugi element, koji drugi dokumenti nisu imali a deo je ovog non-pejpera, je pominjanje primera Francuske i Nemačke i kako su ove dve nekada neprijateljske države pronašle „trajni mir“.
Pretpostavka zapadnjaka u dokumentu je da je reč o dva naroda koji žele da reše probleme i da krenu napred, pa je cilj, kažu, „mirni suživot i pojačana saradnja“, a to dolazi, po njima, „kao rezultat implementacije evropskog predloga“.
Ovo, kaže se u dokumentu, „postavlja tempo za konačni pravno obavezujući sporazum posle 2030. godine“.
„U tom trenutku, po uzoru na Berlin i Pariz, Beograd i Priština će podstaći etničke Srbe i Albance da, podeljeni u različite zemlje bivše Jugoslavije, postanu faktor stabilnosti u svojim zemljama i da promovišu novo istorijsko poglavlje prijateljstva“.
Na jednoj od stranica dokumenta pojašnjene su i koristi Kosova i Srbije koje će imati ako su konstruktivni i pristanu na potpisivanje sporazuma, koji, ponavlja se, ima za cilj treći sporazum koji znači sporazum o uzajamnom priznanju.
Za Kosovo se kaže da ako potpiše i uspostavi Asocijaciju u dva odvojena procesa, onda „otključava proces integracije u NATO/EU i počinje da dobija sredstva i investicije u vezi sa procesom integracije“.
„Stiče regionalnu povezanost i uključenost u sve programe EU koji će na značajan način uticati na ekonomiju Kosova. Nove mogućnosti će se pojaviti za kosovska preduzeća i kosovsku omladinu, razvijajući divan potencijal koji Kosovo ima“.
Možda vas zanima
Kako se razume iz dokumenta, pre 2030. godine nema govora o sporazumu koji ima „priznanje u centru”, kako pretpostavlja premijer Kosova Aljbin Kurti.
Međutim, evropski predlog za Srbiju bi predstavljao prvi međunarodno priznati dokument u kome bi Srbija prihvatila da su „Kosovo i Srbija dve odvojene pravno-političke realnosti koje podležu principima upravljanja prema međunarodnom pravu“.
Isto tako, Srbija bi priznala da „ne može tražiti pravo da zastupa ili deluje u ime druge strane (Kosovo)“.
Još jedna korist za Kosovo bila bi da se ovim sporazumom, budući da ga podržava 27 država članica EU, „ne bi protivile članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama“, uključujući i pet zemalja koje ne priznaju nezavisnost.
Dokument takođe predstavlja jasnu liniju članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, počev od Saveta Evrope do Evropske unije i NATO-a.
