Benjamin Netanijahu uspeo je, po svemu sudeći, da se posle 16 meseci pauze vrati na vlast u Izraelu zahvaljujući gotovo šokantnom usponu krajnje nacionalističke i ultrareligiozne desnice, što obećanu zemlju pretvara u duboko podeljenu zemlju ugrožene demokratije.
Netanijahuova koalicija je na putu da obezbedi 65 od 120 mesta u Knesetu, a neočekivanom rezultatu ključno je doprinela njegova stranka Likud sa 31 mandatom. Do sada vladajuća koalicija uzela je 50 mesta, a najviše stranka Ješ Atid (Ima budućnosti) premijera u ostavci Jaira Lapida, 24 poslanika. Konačni rezultati biće objavljeni u petak, a sudbina desničara koji su na pragu pobede može da zavisi od toga da li će cenzus od 3,25 procenata preći tri male partije – jedna levičarska, druga islamistička i treća palestinska.
Ukoliko se potvrde poslednja predviđanja, Izrael će dobiti najviše desnu vladu u svojoj istoriji, izrazito antiarapsku, a njen cilj će biti da projektuje „moć, a ne slabost”, što je Netanijahuov komentar rezultata izbora.
Prvi put od 2019. zemljom će upravljati blok formiran na jedinstvenoj ideologiji, što umanjuje rizike trvenja unutar koalicije, ali mnogi procenjuju da će Netanijahu biti talac ekstremnih koalicionih partnera koji bi dugom listom svojih zahteva jedinu demokratiju Bliskog istoka mogli da pretvore u nacionalističku i versku autokratiju.
Sem konfliktne vladavine obeležene autoritarnošću i suzbijanjem kritike i medija, očekuje se da mogu da uslede radikalne promene pravosudnog sistema zemlje kojeg Netanijahu optužuje za „levičarsku zaveru” zato što su protiv njega pokrenuta tri procesa za korupciju i prevaru. Oni bi sada trebalo da budu odbačeni.
„Ovo je, moguće, crni dan u izraelskoj istoriji”, piše u redakcijskom uvodniku liberalni „Haarec”.
Peti izbori u tri i po godine bili su okršaj između dve vizije: desničarsko-nacionalističke, koja želi primat jevrejskog identiteta države slabih institucija, zahteva ukidanje palestinske autonomije na Zapadnoj obali i nastavka kolonizacije, dok se dve partije ultraortodoksnih Jevreja oštro protive sekularizaciji javnog života.
Netanijahuovi rivali iz dosadašnje „vlade promena” videli su izbore kao priliku da počnu da menjaju sistem koji je on stvarao tokom 12 godina neprekinute vladavine, da spreče njegov povratak na vlast, da zaštite vrednosti liberalne demokratije i stvore uslove koji neće izazivati sukobe s dva miliona izraelskih Arapa.
Lapidova osmočlana koalicija umnogome je platila cenu svoje ideološke raznorodnosti jer su je činili politički rivali s desnice, centra i levice, plus prva partija izraelskih Arapa koja je podržavala njegov kabinet.
Lapid nije uspeo u misiji da ukloni veterana Netanijahua, kome su ovo bili 14. izbori kao Likudovog kandidata, a 11. kao lidera stranke, ali ne gubi nadu i izjavljuje da „ništa nije gotovo dok se ne prebroji i poslednji listić”.
Lapidu bi odgovaralo da izbori prođu bez jasnog pobednika jer bi mu to omogućilo da predvodi prelaznu vladu do novog izlaska na birališta, verovatno na proleće 2023, i da međuprostor iskoristi da osnaži svoj ugled.
Potvrđujući godine zaokreta izraelskih birača udesno, najubedljiviji pobednici ovih izbora su Itamar Ben-Gvir, vođa ultranacionalističke partije Ocma Jehudit (Jevrejska moć), i Bezazel Smotrih, mlado lice političkog i verskog ekstremizma i jevrejskog supremacionizma iz stranke Religioznog cionizma. Oni su zajedno više nego udvostručili broj poslanika (14) u odnosu na izbore iz marta 2021. i postali treća po snazi politička grupacija u Knesetu.
„Prvi put od osnivanja države, oni koji vole zemlju Izraela i Toru Izraela postali su treća najveća partija u Izraelu”, izjavio je Smotrih, iako njegov i Ben-Gvirov uspon zabrinjava kako američke saveznike, tako i Palestince koji ne veruju da je s novom vladom moguće političko rešenje konflikta.
Netanijahu je izgubio premijerski položaj posle izbora 2021, kad je njegov bivši saveznik i proteže Naftali Benet formirao koaliciju s Lapidovim centristima i još sedam partnera, ali se savez zbog ideoloških neslaganja raspao u julu, kad je Benet premijersko mesto ustupio Lapidu i kad su raspisani novi izbori.
Posle svih izbornih rundi bez jasnog pobednika, frustrirani i pomalo konfuzni birači izlaznošću većom od 71 procenta potvrdili su da žele da vide kraj periodu ozbiljne političke krize, ali većina je ostala dosledna svojim uverenjima. U gotovo ravnomerno podeljenoj zemlji ovako tesan rezultat nije mogao da se izbegne.
Nekada su Izraelci imali ogromno poverenje u izborni proces, ali Likud je to tokom godina promenio. Predizborna kampanja obeležena masovnim širenjem dezinformacija tome je dodatno pomogla. Prema istraživanjima Izraelskog demokratskog instituta, čak 39 odsto ispitanih kaže da ne veruje da izborni rezultati predstavljaju stvaran iskaz biračkog raspoloženja. Zato Netanijahuova pobeda svakako ne stavlja tačku na debatu o tome kakvo društvo Izraelci žele.
