Uskoro će se navršiti godinu dana od početka intenzivnog rata u Ukrajini. Pokušavajući da na pravedan način zauzme poziciju prema ovom ratu, Srbija je u protekloj godini izdvojila tri miliona evra za pomoć deci i raseljenim licima u Ukrajini i van njenih granica. Pomoć je prebačena u UN: 1,5 miliona evra u Unicef i 1,5 miliona evra u UNHCR. Krajem januara 2023. godine, preko struktura EU, dala je odgovor u vezi sa odobravanjem 19 stavki o nabavci energetske opreme za potrebe Ukrajine.
Ambasador Ukrajine u Srbiji Volodimir Tolkač kaže u intervjuu za „Politiku” da su za to zahvalni Srbiji i podseća da pored države, pomoć Ukrajini pružaju i Srpski filantropski forum, Fondacija B92, Fondacija „Hemofarm” i Banka hrane. „Prema informacijama Crvenog krsta Srbije, na poseban račun za pomoć građanima Ukrajine uplaćeno je više od 28.000 dolara, što je dalje prebačeno u Međunarodnu federaciju društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca. Od početka rata, volonterske organizacije u saradnji s ambasadom Ukrajine u Srbiji poslale su u Ukrajinu više od 100 tona humanitarne pomoći”, dodaje ambasador.
Kako procenjujete dalji tok: mediji i stručnjaci predviđaju i ukrajinsku i rusku ofanzivu?
Da, od početka 2023, nakon završetka mobilizacije u Rusiji i regrutovanja značajnog broja kriminalaca iz njihovih zatvora, mediji sve češće pišu o tome da Rusija planira veliku ofanzivu, do koje bi trebalo da dođe u februaru-martu tekuće godine. Naravno, svi nadležni organi Ukrajine prate kretanje ruskih okupatorskih snaga i procenjuju sve moguće opcije njihovog delovanja kako bi pružili odgovarajući otpor neprijatelju. Pitanje kontraofanzive Oružanih snaga Ukrajine ostaje u nadležnosti vojske. Naš cilj ostaje isti, a to je vraćanje pod ukrajinsku kontrolu svih teritorija koje su zauzeli ruski okupatori i izlazak na međunarodno priznate državne granice Ukrajine iz 1991. U suprotnom, stvaramo dodatni argument da agresor možda neće biti kažnjen.
Očekujete li da će nove vrste naoružanja, poput tenkova, a pregovori se sada vode i o avionima i raketama dugog dometa, rešiti rat u korist Ukrajine ili dovesti do toga da i Rusija pređe na novi nivo?
Prvo, računamo na podršku država koje pomažu da se branimo od brutalnog agresora. Naravno, svi se nadamo što bržem završetku rata Rusije protiv Ukrajine, što zavisi i od naših partnera koji nam pružaju neophodno teško naoružanje, sisteme PVO, avione, artiljerijske sisteme. Što pre pobedimo, manje će ljudi patiti i manje će negativno na njih uticati ekonomski procesi koji se dešavaju u svetu. Naši partneri su odlučni da nastave da nam pomažu koliko god je potrebno. Trenutno ne vidimo želju same Rusije da zaustavi ovaj rat i započne pregovore. Ne odbijamo da diplomatskim putem rešimo kraj rata, ali nećemo prihvatiti ultimatume koje nam nudi ruska strana.
Plašite li se gde će dalje Ukrajinu odvesti mentorstvo saveznika, s obzirom na to da ginu Ukrajinci, a vaša zemlja je samo deo šire slike nove podele sfera uticaja?
Ukrajina se bori za svoju nezavisnost i fizički opstanak. Da nije bilo podrške naših saveznika, onda bi na teritoriji cele naše zemlje gledali svima dobro poznat scenario „Buče”: pogubljenja, ubistva, silovanja žena, dece, starijih ljudi, pljačkanja, uništavanje infrastrukturnih objekata, stvaranje „filtracionih logora”, ponižavanje ljudskog dostojanstva. To je ono što ruska vojska i druge okupatorske strukture veoma dobro rade. Dakle, ovo je pravi genocid nad ukrajinskim narodom i oni koji su u njega umešani biće pravedno kažnjeni kroz sistem međunarodnog krivičnog suda. Borimo se za svoju zemlju, za pravo da živimo u slobodnoj, demokratskoj i nezavisnoj zemlji, koja teži da se pridruži EU.
Sve češće se govori o pretenzijama vaših suseda na delove Ukrajine (Poljska i Mađarska), da li informacije kojima raspolažete ukazuju da se to može dogoditi?
Siguran sam da je ovo još jedna ruska informativno-psihološka operacija čiji je cilj podrivanje našeg poverenja i poverenja u naše partnere, kao i naših partnera u nas, to je pokušaj provokacije. Poljska je jedan od naših najbližih saveznika i u praksi pokazuje svoju podršku pružanjem vojne opreme, municije, humanitarne pomoći, smeštaja za veliki broj ukrajinskih izbeglica uz obezbeđivanje pravne i socijalne zaštite. Zaista, neki Orbanovi postupci su iznenađujući, ali oni iznenađuju i političare u Mađarskoj, koji se, za razliku od njega, sećaju tragedije nakon Mađarske revolucije 1956. Mislim da će, ako Ukrajina ne izdrži, on morati da se seti ili će ga podsetiti na posledice 1956. godine.
Koliko ima istine u napisima zapadnih medija da Amerikanci pripremaju smenu predsednika Volodimira Zelenskog?
Postavljanjem ovog pitanja potvrđujete da mislite u Putinovim kategorijama i ne doživljavate suštinu demokratskog mehanizma za smenu vlasti. U Ukrajini, za razliku od Rusije, predsednike bira i smenjuje narod. Dokazali smo to kako na izborima, tako i na Majdanima. Upravo je narod Ukrajine 2019. godine izabrao Zelenskog za predsednika na izborima, koje su svi međunarodni posmatrači proglasili zakonitim, slobodnim i demokratskim. Danas smo se okupili oko našeg lidera koji brani našu državu i narod, čiju je hrabrost prepoznao svet. Dakle, samo narod Ukrajine će odlučiti ko će biti na vlasti u Ukrajini. Međutim, zemlje poput Rusije ne znaju šta je koncept slobodnih i demokratskih izbora, ne razumeju pojam narodne volje i narodne vlasti. Da rezimiramo: to znači da se može smeniti ono što drži moć batine i straha, a zbog toga se Putin i ruska vlast toliko plaše sopstvenog naroda.
Očekujete li da bi neki drugi predsednik seo za pregovarački sto?
Očekujem da će se u Rusiji naći neko (privremena vlada ili delegirani iz ruske elite) ko može da preuzme odgovornost za agresiju koju je Rusija izvršila na Ukrajinu. Ali Ukrajina će sesti za pregovarački sto samo ako se razgovara o sledećim temama: povlačenje ruskih trupa sa svih okupiranih ukrajinskih teritorija u skladu sa međunarodno priznatim granicama iz 1991. godine, isplata reparacija i hapšenje odgovornih, uključujući i najviše vojno i političko rukovodstvo Rusije. Sve je to već objavljeno u 10 tačaka mirovnog plana koje je u ime naroda objavio naš predsednik.
Osećate li se u Srbiji kao u prijateljskoj zemlji, koja je u nekoliko navrata isporučivala humanitarnu pomoć.
Da, Srbiju smatram prijateljskom zemljom za Ukrajinu. Međutim, u političkom aspektu obe zemlje traže dodirne tačke, gde su prisutna i pozitivna i negativna iskustva. Ukrajina i Srbija još uvek nemaju zajedničko viđenje rata Ruske Federacije protiv Ukrajine, pošto je srpska strana više puta istakla da štiti nacionalne interese u odnosima sa Ruskom Federacijom i nije se pridružila uvođenju sankcija zemlji agresoru. Nadamo se da će srpska strana vremenom promeniti stav prema ovom pitanju, koliko god to danas izgledalo teško.
U jednom intervjuu ste rekli da vam u Srbiji smeta slovo „Z” koje se nalazi svuda? Da li vam ono manje smeta pošto Srbija u UN glasa protiv Rusije i podržava teritorijalni integritet Ukrajine?
Ne bih kombinovao te dve činjenice. Da, mene, kao i svakog građanina Ukrajine, ne brine slovo „Z” već popularizacija simbola zemlje agresora koja vrši genocid nad mojim narodom. Danas su neofašizam i neonacizam svastiku promenili u slova „Z” i „V”. Trebalo bi da pitate kakav stav o tome imaju one izbeglice kojima je tenk sa ovim oznakama pregazio auto, ili našu decu u beogradskim školama na čijim klupama su ispisana ova slova, ili naše žene koje se stalno mole za živote svojih supruga dok se na Kalemegdanu prodaju majice sa simbolima agresora. Mladi u Srbiji, u majicama sa navedenim simbolima, vrlo često jednostavno ne shvataju da na ovaj način veličaju ruske ubice, silovatelje i pljačkaše.
Treba napomenuti da je Srbija glasala „za” rezolucije o osuđivanju agresije na Ukrajinu Generalne skupštine UN „Agresija na Ukrajinu” 2. marta 2022. i „Humanitarne posledice agresije na Ukrajinu” 24. marta 2022. Srbija je 7. aprila 2022. glasala „za” suspenziju članstva Ruske Federacije u Savetu za ljudska prava UN. Pozdravljamo ove korake i nadamo se da će srpska strana nastaviti da bude dosledna u svojim narednim koracima u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu. Bez obzira na političke pritiske Rusije i drugih zemalja, Srbija je odgovorna država i pridržava se normi međunarodnog prava, posebno u pogledu teritorijalnog integriteta.
Novinari šire rusku propagandu
Na zloglasnom sajtu „Mirotvorac” nalaze se imena i srpskih novinara, a država ništa ne čini da ga ukine iako su ljudi s tog spiska i ubijani.
Građani, i to ne samo građani Srbije koji su učestvovali u ratu protiv Oružanih snaga Ukrajine u sastavu nezakonitih oružanih formacija u Donbasu, počevši od 2014, krše ukrajinsko zakonodavstvo i smatraju se militantima. Bez obzira na to da li su živi ili mrtvi, niko ih nije oslobodio krivice. Isto se može reći i za predstavnike „novinarske” profesije, koji zapravo pod plaštom novinarske delatnosti šire prorusku propagandu, podstičući na taj način neprijateljstvo na etničkoj, jezičkoj i verskoj osnovi. Kako doživljavate osobu koja prvo izjavi da je snajperista, a zatim prisustvuje konferenciji za novinare u Ministarstvu spoljnih poslova Ruske Federacije?
Pozdravljamo Vučićevo protivljenje
Trenutno su gubici ruske vojske u Ukrajini premašili 135.000 ljudi. Srbi dobro vide da hiljade ruskih građana beže od ksenofobične politike aktuelnog režima Kremlja, uključujući i u srpsku državu. Kremlj je oduvek smatrao obične ljude, uključujući i strance, potrošnim materijalom. Suočena s teškim gubicima i nevoljnošću mnogih Rusa da daju svoje živote za diktatorove imperijalne ideje, Rusija je skrenula pažnju na Srbiju. Upravo potreba da se popune kadrovi svojih terorističkih grupa, koji su po njihovom mišljenju potrošni materijal, određuje aktiviranje ruskih agenata koji se oglašavaju i pozivaju građane Srbije u rat. „Raša tudej” otvoreno reklamira učešće u terorističkoj organizaciji „Vagner”. Ruske mreže su pune takvih reklama. Uostalom, čak i ruska ambasada u Beogradu otvoreno postavlja oglase za „umiranje” građana Srbije, otvoreno ne poštujući zakone srpske države. Mi pozdravljamo signale predsednika Srbije Aleksandra Vučića ruskoj strani o nedopustivosti ovakvog ponašanja. Logična je odluka Ministarstva odbrane Republike Srbije o zabrani državljanima Srbije da učestvuju u vojnim operacijama u Ukrajini i obavezna kazna za ovaj prekršaj u skladu sa srpskim zakonodavstvom. Nadamo se da će kazna za dokazane zločine učesnika biti stroga i neizbežna.