Zagreb – Uslovi za sticanje dvojnog državljanstva razlikuju se u različitim zemljama i u različitim kombinacijama zemalja, ali su tumačenja takve „udvojene” pripadnosti u nekim sredinama, iako nepisana i nezvanična, vrlo dosledna i rigidna. Srbima u Hrvatskoj koji imaju i hrvatsko i srpsko državljanstvo niko javno to neće zameriti, to je njihovo pravo čijom konzumacijom ne narušavaju nijedan propis, nijedan zakon. Ali u praksi i u svakodnevnom životu ima i nepisanih zakona i propisa.
Upravo zbog njih mnogi pripadnici srpske zajednice u Hrvatskoj često i kriju da imaju srpsko državljanstvo. Upravo na njih podseća nedavna situacija u Vukovaru, gde je 21-godišnji mladić, policajac Policijske uprave vukovarsko-sremske, udaljen iz službe jer je prećutao da je pozvan u Vojsku Srbije, kako prenose hrvatski mediji. Policajac je, kako su potvrdili i u policiji, na teritoriji Republike Srbije ostvario kontakt s pripadnicima vojske, „radi preuzimanja poziva za upis u vojnu evidenciju Republike Srbije, a da o tome nije obavestio svog neposredno nadređenog rukovodioca”.
„Policijski službenik je teško naštetio interesima službe i njenom ugledu, a time je dovedena u pitanje njegova dostojnost za obavljanje policijske službe”, naveli su iz Policijske uprave vukovarsko-sremske.
„Policijska uprava vukovarsko-sremska je na osnovu člana 12. Zakona o policiji rešenjem udaljila iz službe 21-godišnjeg policijskog službenika koji je raspoređen u stanicu granične policije Tovarnik, a protiv njega je pokrenut disciplinski postupak zbog teže povrede službene dužnosti”, rekao je portparol PU vukovarsko-sremske Dragoslav Živković.
Iako je najverovatnije reč o izolovanom slučaju, koji je zabeležen još 7. novembra prošle godine, ipak je ovih dana pobudio veliku medijsku pažnju, upravo zbog ionako osetljivih i klimavih odnosa dve nacionalne zajednice. Najveću pažnju hrvatske javnosti izazvalo je pitanje kako je moguće da državljanin Hrvatske može uopšte da dobije ovakav poziv iz Srbije.
„Mi kao pripadnici srpske zajednice imamo različite veze sa Srbijom, neko jače, neko slabije – kroz obrazovanje, kroz rešavanje radnopravnog statusa, kroz ostvarivanje različitih prava, kroz državljanstvo i slično. Tako je moguće da smo se našli i u različitim evidencijama u Republici Srbiji, koje mogu biti manje ili više ažurirane. Nisam čuo da je to neka generalna pojava i da je još neko dobio sličan poziv. Moguće je da je reč o nekom rutinskom postupku državnog tela zbog neke evidencije u kojoj se našao taj mladić i on je poslednji koji sada treba da trpi neku štetu u Republici Hrvatskoj za svoju egzistenciju ili za svoj radnopravni status. Ako to jeste nekakav problem i postoji eventualni osnov za pravno postupanje, to treba rešavati bilateralno između država”, kaže za „Politiku” Srđan Milaković, predsednik Demokratskog saveza Srba i vukovarski gradski većnik.
On smatra i da pripadnici srpske zajednice u Hrvatskoj ili pak pripadnici hrvatske nacionalne manjine u Republici Srbiji ne bi trebalo da trpe štetu u ovakvim situacijama.
„Pogrešno bi bilo da se strogoća zakona lomi preko tog momka i preko njegovog života. Ovo nije svakodnevna situacija u kojoj je taj mladić mogao znati kako da se postavi, niti imamo dokaze da je zaista imao nameru da naruši pravne propise Hrvatske”, dodaje Milaković.
„Ne treba kroz to dovoditi u pitanje naše pravo da imamo veze i odnose s Republikom Srbijom i da pokazujemo simpatije prema njoj ili dovoditi u pitanje naš patriotizam, to je pravo svakoga od nas i odluka svakoga od nas u kojoj meri će to održavati”, zaključuje Milaković.
Pitali smo i druge predstavnike Srba u Vukovaru jesu li upućeni u nedavni incident. Međutim, mnogi su bili iznenađeni ovom vešću.
„Ne znam o tome ništa, čuli smo u medijima, ali nemamo saznanja o tome, niti tog dečka znamo, iako znamo svu našu policiju”, kratko je za „Politiku” prokomentarisao Srđan Kolar, predsednik vukovarske organizacije Samostalne demokratske srpske stranke, i podsetio da im je ovih dana jedan drugi problem u fokusu interesovanja.
Naime, pravoslavni Božić u Vukovaru ove godine lokalni Srbi su dočekali uz još neke „neprijatne” vesti. Nakon što je na samom kraju prošle godine Gradsko veće Vukovara donelo odluku da ovdašnjim Srbima i formalno uskrati pravo na ravnopravnu upotrebu srpskog jezika i pisma, i to brisanjem odredbe u gradskom statutu koja je ovo pravo propisivala, mnogi su postavljali pitanje kako će se ova izmena primenjivati u praksi. U javnom prostoru ćirilica nije bila zastupljena i dok se spomenuta odredba nalazila u samom statutu. Nije dugo trebalo da dobiju odgovor na ovo pitanje. Na starom pravoslavnom groblju u Vukovaru uništeno je desetak nadgrobnih spomenika na kojima su imena preminulih većinom bila ispisana ćirilicom.
Kako objašnjavaju iz vukovarskog SDSS-a, reč je o trećem vandalskom činu koji je u protekla tri meseca zabeležen na istoj lokaciji. Srđan Kolar napominje da su policiju o devastaciji groblja obavestili u sva tri navrata i da očekuju da će njeni pripadnici barem pokušati da pronađu počinitelje, odnosno više njih.
„Tome smo svedočili periodično sve vreme od mirne reintegracije naovamo. Svaki put nas iznova iznenadi što tome nema kraja, ali to je činjenica. Postoji taj antisrpski sentiment i on se na različite načine ispoljava”, kaže Milaković.
Iz Policijske uprave vukovarsko-sremske potvrdili su da su primili dojavu o vandalskom činu i da trenutno utvrđuju sve okolnosti. Tako oba ova slučaja, koja se na različite načine tiču srpske zajednice u Vukovaru, ostaju otvorena.