Postojanje „tajne misije” Svete stolice za postizanje mira između Rusije i Ukrajine, o kojoj je natuknuo papa Franja, izgleda da je velika tajna, jer i Moskva i Kijev javno tvrde da o tome ništa ne znaju.
Iz Kremlja su odmah saopštili da nemaju pojma o čemu to poglavar Rimokatoličke crkve govori.
„Ukrajina ne zna za postajanje takve inicijative”, nadovezao se ukrajinski ambasador pri Svetoj stolici Andrij Juraš dodajući da će o tome pitati papinog šefa diplomatije nadbiskupa Pola Galagera.
Konfuziju koja je nastala povodom toga da li se uz papino posredovanje nešto tajno pregovara u trouglu Vatikan–Moskva–Kijev pokušao je da razjasni drugi čovek Vatikana. Državni sekretar kardinal Pjetro Parolin izjavio je sredinom nedelje da postoji mirovna misija čiji je cilj da se okonča rat u Ukrajini. Šef vatikanske administracije ističe da je iznenađen što zvaničnici Rusije i Ukrajine tvrde da ne znaju za inicijativu Svete stolice: „Znam da su obe strane bile obaveštene o mirovnoj misiji. Možda je zbog birokratije zakazalo u komunikaciji”, prenosi „Vatikan njuz”.
Tokom pastoralne posete Mađarskoj prošlog vikenda papa se privatno sastao s mađarskim premijerom Viktorom Orbanom i budimpeštanskim mitropolitom Ruske pravoslavne crkve Ilarionom (Alfejevim). Kad su novinari u avionu na povratku za Rim pitali pontifa da li smatra da bi Orban, koji je naklonjen Kremlju, i vladika Ilarion mogli da pomognu da se uz posredovanje Vatikana postigne mir, Franja je poručio da je spreman da učini sve da se završi rat.
„U toku je misija, ali ona još nije javna. Kad bude javna govoriću o tome”, izjavio je zagonetno papa.
Više nije moglo ni da se sazna od vatikanskog ministra spoljnih poslova: Kancelarija Pola Galagera poručila je da, pošto se „stvar još razmatra”, za sada ne može da se pruži više informacija, ali da će nadbiskup to učiniti u bliskoj budućnosti.
Da se ipak nešto događa potvrđuje i dolazak mitropolita Antonija, predsednika odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije u Vatikan u sredu. Skeptični posmatrači vatikanskih prilika nisu previše poverovali u izjavu „šefa diplomatije” ruske crkve Antonija da s papom nije razgovarao o mirovnom planu.
Mnogi na Zapadu brinu da bi, u želji da odigra konstruktivnu ulogu u završetku rata, papa Franja mogao da bude iskorišćen kao „pion” u rukama Vladimira Putina i Ruske pravoslavne crkve, koja nastoji da da verski legitimitet invaziji na Ukrajinu.
„Papa je van igre. Kako katolički poglavar može da bude posrednik u pravoslavnom okruženju. Franja i njegova crkva nemaju nikakav značaj u ovakvoj vrsti rata”, kaže za „Njujork tajms” Lusio Karačolo, urednik italijanskog časopisa za spoljne poslove „Limes”, koji poziva na sazivanje Evropske mirovne konferencije za okončanje rata u Ukrajini.
Vatikan se do sada aktivno angažovao s obe zaraćene strane, radeći na oslobađanju zatvorenika i obećavajući Ukrajincima da će učiniti sve što može da pomogne u povratku dece iz Rusije. Jedan bivši zvaničnik Vatikana za italijanske medije je rekao da navodno postoji mirovni plan od sedam tačaka. Ali, u Kijevu i na Zapadu izgleda još ne mogu da zaborave papino oklevanje da odmah na početku intervencije u februaru prošle godine jasno osudi agresora – Rusiju. Franja je više puta podsećao da je već prvog dana rata pozvao Volodimira Zelenskog. A onda je otišao na noge ruskom ambasadoru pri Vatikanu Aleksandru Avdejevu, što u Ukrajini ne mogu da mu oproste.
U maju prošle godine Franja se u intervjuu za „Korijere dela sera” zapitao da li „NATO laje na vratima Rusije”. Tom prilikom stao je u odbranu poglavara ruske crkve rekavši da se patrijarh Kiril ne može transformisati u „Putinovog oltarnika”.
Uprkos izjavama da bi otišao u Moskvu, ako može da isposluje mir, papa je ipak javno osudio Rusiju kao agresora, a ponašanje ruske vojske u Ukrajini uporedio sa Staljinovim masakrima. Nije malo papinih pristalica koji misle da Franja ipak nije dorastao ovakvoj ozbiljnoj „geopolitičkoj igri”, čiji će ishod trasirati novi međunarodni poredak.