Već sutra u Kinu stiže španski premijer Pedro Sančez, a početkom aprila na razgovor sa Si Đinpingom u Peking dolazi francuski predsednik Emanuel Makron zajedno sa šeficom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen. Poseta italijanske premijerke Đorđe Meloni kineskoj prestonici najavljuje se za maj. U međuvremenu bi u Peking trebalo da dođe i šef evropske diplomatije Đuzep Borelj.
Na tek završenom samitu EU nije bilo konsenzusa oko toga da li treba napraviti novi pristup drugoj ekonomiji sveta, koja je dodatno učvrstila savez s Rusijom. Jedni su bili zabrinuti da bi uprkos već pogoršanim odnosima Pekinga i Brisela mogli trajno da izgube Kinu kao partnera. Drugi su upozorili da, uprkos „maslinovoj grančici” kojom maše kineski lider kad je reč o okončanju rata u Ukrajini, Peking zapravo podržava ratne ambicije Vladimira Putina.
Španski premijer je poručio da će iz prve ruke saznati kakav je stav Pekinga u vezi sa zaustavljanjem rata u Ukrajini, ali i da će preneti poruku da će Ukrajinci biti ti koji će ispostaviti uslove za mir.
Sančez, koji u Peking dolazi na Sijev poziv kako bi obeležili pola veka od uspostavljanja diplomatskih odnosa Španije i Kine, ističe da će u razgovorima u Pekingu insistirati na tome da je najvažnije očuvanje međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima, koji zavisi od poštovanja Povelje UN. A jedan od osnovnih principa je poštovanje teritorijalnog integriteta. U ovom slučaju, kako kaže Sančez – teritorijalnog integriteta Ukrajine, koji narušava predsednik Putin. Ova poseta Kini značajna je i zbog toga što Španija od 1. jula preuzima od Švedske rotirajuće predsedavanje Evropskom unijom.
Jedan broj evropskih lidera podigao je na samitu EU uzbunu zbog „razmetljive” kineske podrške režimu Vladimira Putina, ističući da ne mogu da ostanu po strani dok Peking i Moskva učvršćuju svoje savezništvo.
Predsednik letonske vlade Krišjanis Karinš upozorio je da Kina ne preuzima ulogu posrednika za postizanje mira, već da otvoreno staje na stranu Rusije. I litvanski predsednik Gitanas Nauseda i švedski premijer Ulf Kristerson izrazili su zabrinutost zbog mogućnosti da Kina pruži konkretnu podršku Rusiji.
Kako se saznaje, među razumnijim glasovima na samitu EU bio je luksemburški premijer Gzavije Betel, koji je pozvao za nastavak saradnje s Pekingom.
„Kina nije savršena, ali će nam jednog dana možda biti potrebna. Nekoliko država članica deli ovu procenu”, rekao je jedan zvaničnik EU, prenosi portal „Politiko”.
Posle samita Evropskog saveta belgijski premijer Aleksandar de Kro naglasio je da se moraju nastaviti odnosi s Kinom: „A to znači da razgovarate o stvarima s kojima se slažete, ali i onima u vezi s kojima ne delite isti stav.”
Za EU, koja je pod pritiskom da poslušno sledi politiku Vašingtona prema Pekingu i Moskvi, ulog u ovoj geopolitičkoj igri može biti rizičan ne samo zbog mogućnosti da rat u Ukrajini eskalira u otvoreni sukob NATO-a i Rusije, već i opasnosti od potencijalnog vojnog konflikta Kine i SAD oko Tajvana.
Kineski eksperti smatraju da je razvoj odnosa Kine i EU neophodan za obe strane. Gao Đan, direktor Centra za evropske istraživačke studije na Šangajskom univerzitetu za međunarodne studije, za „Global tajms” ističe da je u postpandemijskoj eri globalna ekonomija usporila, a Evropa shvata da „razdvajanje” od Kine koje predlažu SAD ima negativan uticaj na Evropu.
Kina je u jedinstvenoj poziciji u promovisanju mirnog rešavanja ukrajinske krize kaže Cuji Hongđan, direktor Odeljenja za evropske studije na Kineskom institutu za međunarodne studije: „Evropske zemlje znaju da Kina ne samo da ima sposobnost, već je pokazala i spremnost da ponudi mirovni predlog za ukrajinsku krizu. Sada oni žele da izraze stav Evrope u vezi s tim pitanjem.”
Iako su zapadni lideri prilično podozrivo dočekali plan Pekinga od 12 tačaka kao osnovu za postizanje mira u Ukrajini, Kina i EU imaju priliku da rade zajedno da se rat u Evropi okonča. Kineski eksperti upozoravaju da će zajednički napredak na tom poslu zavisiti od SAD, koje su duboko umešane u ukrajinsku krizu.
„SAD se nadaju da će se sukob nastaviti, jer veruju da iz njega mogu da izvuku znatne koristi. Sjedinjene Američke Države ne žele da vide da Kina igra pozitivnu ulogu u sukobu Rusije i Ukrajine, posebno kao promotora mira, izgrađujući drugačiji pristup rešavanju međunarodnih sporova od američkog modela”, objašnjava Gao Đan.